Neostvareni san

Part 15

Bila je zadivljena onim što je tek sada u potpunosti primetila. Svo ovo zelenilo je bilo predivno. Večernji vetrić je počeo da piruška i da joj dodiruje još uvek crvene i upaljene obraze i drhtave ruke. Imala je utisak da može da oseti kako joj se vetrić provlači između prstiju i kao da je hrabri i daje joj nadu da ona može izdržati mnogo više. Pogledala je u muškarca koji ju je i dalje gledao kako se polako kreće preme njemu i restoranu. Polako su se penjali širokim stepenicama da bi došli do ulaznih vrata. Ulazna vrata su bila od čiste orahovine, teška i masivna kao i unutrašnjost ovog restorana. Sve je bilo urađeno od punog drveta, U prolazu je primetila da restoran ima i nekoliko separea na spratu. Pratila je ovog muškarca u stopu a da više nije ništa pitala, samo je posmatrala šta se dešava oko nje. Jedna starija nasmejana žena im je prišla i obratila se ovom čoveku dovoljno tiho tako da Ema nije mogla da je čuje, na šta je on samo klimnuo glavom pozitivno. Potom su krenuli negde na sprat za ovom ženom. Ema se nadala da je i kuhinja kao i hrana u ovom prelepom restoranu dobra kao i unutrasnjost ovog restorana. Žena ih je dovela do jednih zatvorenih vrata a potom izvadila jedan ključ i otvarila ih sa lakoćom da bi potom isti taj ključ dala ovom muškarcu u ruke. Vrata su bila širom otvorena, on je se malo pomakao u stranu i pokazao Emi da uđe u ovaj separe. Nije ni primetila da je i on pošao odmah za njom i u jednom deliću sekunde se iznenadi kada je izvukao jednu stolicu i sačekao da ona sedne. Lagani prosto umirujući zvuci muzike su dolaili iz jednog od više zvučnika koji su bili profesionalno sakriveni.