Kralj Podzemlja ✔

14.POGLAVLJE

"Vidiš ovo ti je naš razred prva godina faksa."pokazivao mi je Antonio dok smo koračali dugim hodnicima njihovog faksa."Tko je ovo?" Pokazala sam na sliku na kojoj je Saša u zagrljaju s nekom ženskom."O pa to je Saša."kaže Antonio.

"Pa nisam glupa! Pitam ko je ova ženska?"kažem a on se nasmije."To je Izabela ona je..."krene govoriti."Antonio pa ja ne mogu vjerovati!??" Derala se neka djevojka iza nas. Kada sam se okrenula jasno sam shvatila da se radi o djevojci sa slike."Izabela!"rekao je Antonio i krenuo je prema njoj. Zagrlili su se.

"Izabela upoznaj .... moju sestru."rekao je a ja i Izabela smo ga iznenađeno pogledale."O pa drago mi je. Nisam znala da imaš sestru."kaže Izabela."Drago mi je ja sam Lana. Vjeruj mi nitko to nije znao."kažem i rukujemo se."Ako si  slobodna možemo na piće na nas troje?"upita je Antonio."Može."kaže Izabela i svi se zajedno uputimo prema kafiću.

"I kako je Saša?"upita Izabela."Pa dobro krenulo ga je u životu."kaže Antonio."Fali mi ponekad se pitam dali sam ga trebala ostaviti."rekla je i uzdahnula."Ma super ti je on. Uskoro se ženi." Kažem bezobrazno. Ona je iznenađeno pogledala u Antoni a on je u mene sa osmjehom na licu."Ovaj treba ja poći."kaže Izabela. Nismo ništa stigli reći a ona se već digla i otišla.

"A jesi..."kaže uz osmjeh Antonio."Pa ti si znao da ću to reć..."skužila sam ga."Pa samo sam je zato i pozvao."kaže."Pa zar si vi niste dobri?"upitam ga."Pa zapravo i nismo. Ali ona nije toga svjesna."kaže.

"Zašto?"upitam ga."Ona je napustila Sašu kada mu je bila najpotrbnija. Od tada su Saši sve djevojke iste."uzdahnuo je. Nisam ništa komentirala. Sve što sam danas saznala o Saši stvorilo mi je potpuno novu sliku o njemu."Nečeš ništa reći?"upita me Antonio.

"Vidiš Lana ti ga ponovno činiš boljim. Budiš ga iz njegovog danonoćnog uništavanja."kaže mi Antonio."Zar ti stvarno znaš za naše osjećaje?"upitam ga."Pa isprva nisam shvaćao, a onda si mu postala prisutna u svakoj rećenici."kaže."Ali..."krenem govoriti."Nema ali, Lana. Volite se ne znam šta vas spriječava."krenuli smo prema kući.

"Antonio hvala ti na ovom danu. Maknuo ai me makar na kratko od svih moji problema."kažem kada smo se parkirali ispred Sašine kuće. Već je bila večer."Dobro razmisli o onome šta sam ti rekao. Saša mi je popud brata. Ne bih ga volio viditi kako propada."kaže. ZagrliLa sam ga. On se vratio u auto a ja sam ga ispratila mašući mu. Kada sam se okrenula da uđem u kuću na prozoru je stajao Saša. Znala sam da je sve vidio.

"Oho gle tko se udostojio pojaviti."dočekala me je Klaudija."Nije mi drago što se okolo skitaš s njim. Čini mi se kao mutan tip."kaže."Slažem se s tobom. Lana ti si još mlada."ubaci se Saša."Molim!"izderem se."I ti misliš da je mutan tip?"upitam Sašu."Znaš šta Saša ti si ovdje mutan tip. Gadiš mi se. Izlazit ću s kime god ja hoću. Skini te mi se s vrata i ne glumite mi roditelje. Jer se vi ovdje ponašate kao djeca svojom usranom glumom." Puknem i uleti u sobu.