SESTRE-DRUGA SEZONA

Okupljanje

*SOFIINA PERSPEKTIVA*

Otvaram vrata jedne male i slatke decije sobe, tiho ulazim, hodajuci na prstima kako ne bih probudila moju malu devojcicu. Dolazim do jelkice u njenoj sobi i uzimam pismo koje je bilo spakovano ispod jelke. Okrenem se ka njenom krevetu i par trenutaka posmatram kako mirno spava i slatko dise. U jednom trenutku se smesi i tada se zapitam sta li to detence sanja.

Detinjstvo. To je nesto najlepse sto covek moze doziveti i proziveti. I najbolje je kada dete ima mirno i lepo detinjstvo, bas kao Ina. Klaus i ja dajemo maksimum. Pruzamo joj i ljubav i paznju i ima sve sto pozeli, a i jako je pametna devojcica. Pre samo 3 meseca je cak naucila cita pise i mnozi! Prepametna je i njene sposobnosti su velike.Ne, nije me briga sto je ja nisam rodila. Toliko je volim da nekada cak zaboravim da ju je Matijas ostavio ispred naseg praga, meni to zaista nije bitno. Ona nema nikog sem mene i Klausa, mi smo njeni jedini roditelji i ona je nase jedino dete. Ne smeta nam cak ni sto je dete coveka koji me je prevario i lagao, ne smeta nam ni sto je dete vestice koja je bila sestra vampira koji mi je unistio godine i godine zivota. I tako je vec pet godina. Pet savrsenih godina. Pet godina smo Klaus i ja u braku. Proletele su. Tako prebrzo proslo! Ina je zacas porasla. Ona i dalje mala i ne zna ko su njeni bioloski roditelji i ne zna da je nasledila sposobnosti majke, ali svakako ce jednog dana saznati, takodje ce saznati da sam ja Prvobitna, treba sve to zna. Ali Boze, ne sada. Ona ima samo pet godina, ona treva da veruje dobre i lose vile i Deda Mraza kojem je sinoc napisala. Imam skoro 30 godina i prosto sam sigurna da Deda Mraz ne postoji jer da je tako nekad nih ga negde srela. Vile, vestice, vampiri, vukodlaci...Pa, naravno da postoje, to je tako ocigledno. Ina je jedna mala i dobra vila. Ali to je zasada moja tajna, jednog dana ce biti i njena.

Izlazim iz njene sobe na isti nacin na koji sam i usla i spustam se u kuhinju gde zaticem Klausa kako priprema dorucak. Sam pogled na kecelju oko njegovog struka koja je umazana kecapom i brasnom me nasmeje, okrene se kada me ugleda na vratima.

"Danas menjamo uloge?"

Upitam ga, prilazeci mu.

"Da, vidis kako mi divno ide."

Nasmeje se i poljubi me.

"Ina je napisala pismo?"

"Da, nisam ga procitala, zivo me zanima sta je napisala!"

Ushiceno otvorim kovertu.

"Nekada si vece dete od Ine."

"Ss, citaj."

"Dragi Deda Mraze,

Bila sam jaaaaaaako dobra ove godine, slusala sam mamu i pomagala joj u kuhinji, pomagala sam tati na kompjuteru dok je radio neke stvari za posao. Uh, ne mogu da se setim kako se to zove...Ah, da! Sredjivao je dokumentaciju! Boze, kada bi samo znao kako mi je bilo zanimljivo! A mama i ja smo svaki dan spremale tatine omiljene kolace. Tati se mnogo svidjaju. Istina je da sam ih prvi put zaboravila u rerni pa su pocrneli ali tata ih je cak i tada jeo. Redovna sam isla u vrtic, dobro nisam bila samo kada sam bila malooo bolesna, i Deda Mraze stvarno nisam lagala, ozbiljno sam imala vatru u sebi..Hmm, cekaj mislim da sam opet pobrkala loncice..To nije vatra.. To jee...Cekaj moram da pitam mamu, samo malo..

E da, temperatura. To sam imala. Mislim da sam dosta pisala o sebi, sada cu ti reci sta zelim ove godine. Zelim da postanem vila! Da, bas dobra vila koja ce leciti bolesne ljude! Molim te Deda Mraze. Previse to zelim! Bicu ti jako zahvalna ako mi to ispunis! To je moja novogodisnja zelja. Volim te i pozdravi patuljke!"

Kada zavrsimo sa citanjem, Klaus i ja se pogledamo i prsnemo u smeh.

"Svako druga devojcica trazi lutke.."

"A nasa zeli da bude vila."

Nadovezem se na Klausovu recenicu.

"Ali, ima jako lepo razmisljanje, zeli da leci ljude."

"Svakako ce joj se ova zelja jednog dana ostvariri, sada je jos mala."

"Prepametna je.."

Zvono na vratima prekine mene i Klausa u razgovoru. Stavim pismo u dzep od dzempera i odem do vrata, kada ih otvorim, prizor koji ugledam me toliko usreci da ne izdrzim da ne vrisnem.

"Dosli ste!"

Irina, Viktorija, njihovi muzevi i moji mali klinci su stajali ispred mene. Svi su bili nasmejani i takodje srecni.

"Naravno sestrice! Zar da u Novu Godinu udjemo bez vas troje?!"

"Obozavam vas!"

"Tetkeee!"

Mali i sitni koraci odzvanjali su hodnikom a onda se mala Ina stvorila pored mene skacuci pravo u ruke Viktoriji.

"Mala moja devojcice.."

"Kako ste mi samo falile."

Sa suzama u ocima posmatrala sam ih. Ne, ne placem od tuge. Ovo je sreca, prava sreca! Problemi i svi losi ljudi su nestali, i ja po prvi put osecam da je moje srce puno!

Misljenje? <3

Usput, ovo je predzadnji nastavak ove price, sutra cu napisati zadnji nastavak a od januara krece nova prica na mom wattpad profilu, nadam se da cemo na toj prici biti aktivni i vi i ja, ly!