Nakon 5 godina života u New Yorku,mlada i uspešna Louisa Clark započinje svoj posao kao FBI agent.
Igrom sudbine dobiće zadatak koji će je ubaciti u isti koš sa osobama njene teške prošlosti....
•Da li davno ugašena ljubav može ponovo da oživi?
...
Uredno nameštam crnu kravatu koja se savršeno slagala sa mojim odelom. Danas je važan dan,novi korak u mom životu,pored sastanka koji će mi omogućiti partnerstvo sa Rusima vredno 2 miliona evra, ona ponovo dolazi u moj život. Gledaću je svaki dan,biće pored mene! Tolika sreća me ispunila da sam bez razloga počeo da se smejem sam sebi. Oo moj Kai šta ti radi ta žena! U paklu ćeš završiti zbog nje.
Ulazim u svog crnog Rang rovera i krećem ka firmi. Ne znam koji djavo me uhvati da se parkiram ispred radnje za koju sam mislio da nikad neću posetiti.
***
Louisa's P.O.V
Bilo je jako teško izabrati odevnu kombinaciju i ići na posao a ne obući uniformu. Bilo je jako ćudno hodati bez pištolja zapasanim za crni pojas.
Sedela sam u čekaonici LC holadinga. Bilo je sve tako lepo i tako veliko. Baš mi ne liči na njega. Mislila sam da će nastaviti pogrešnim putem. Kriminal je uvek bila njegova prva opcija.
Mlada devojka došla je do mene kada mi se i obratila. "Vaša kancelarija je spremna,idemo?",rukama mi je pokazala da je pratim.
Ulazim u prostoriju i...... woow. Dah mi je zastao od prelepo uredjene prostorije sa još lepšim pogledom.
Oops! Questa immagine non segue le nostre linee guida sui contenuti. Per continuare la pubblicazione, provare a rimuoverlo o caricare un altro.
"Sigurna si da je ovo moja kancelarija?",simpatična plavušica se osmehnula i klimnula glavom. "Ne verujem da bi gospodin Kai izabrao skromniju kancelariju za vas!",zbunjeno sam je gledala. I ako joj nisam postavila pitanje osetila se odgovornom da mi objasni.
"Celu firmu je jutros podigao na noge zbog vas. Rekao je da ste vi jako važna osoba u njegovom životu i da ne sme ništa da vam fali ovde. I strogo je zabranio kontakt svim muškim radnicima sa vama.",uhvatila sam sebe kako mi se usne izvijaju u osmeh. Brzo sam se urazumila setivši se da nisam sama.
"Vi ste njegova devojka?",znatiželjno je upitala plavuša.
"Ne,ne,mi smo stari prijatelji iz srednje.",kada je shvatila da nisam baš za razgovor napustila je "moju" kancelariju.
"Da li je to moja najlepša asistenkinja stigla?",na vratima se pojavio Kai sa ogromnim buketom belih ruža.
"Jesam....",zbunjeno sam odgovorila gledajući u prelepo cveće.
"Ovo je za tebe! Znam da više voliš crne,ali ovo je novi početak nema više prošlosti,a bele ruže sinbolizuju nešto lepo!",nabacio je osmeh na lice.
"Hvala ti! Stvarno nije trebalo!",oduševljena sam njegovim gestom.
"Danas imamo jako važan sastanak sa Rusima. Poslaću ti papirologiju kako bi se iole snašla."
"Oo važi!"
"Idem sad! Ako ti nešto zatreba ne ustručavaj se, zovi!",sa tim rečima je izašao.
Gledala sam u grad koji mi se bukvalno nalazio ispred nosa. "Da li sam spremna za početak?" jedno te isto pitanje sam od sinoć motala po glavi. Možda bi sve bilo jednostavnije da on nije ovde. Njegova pojava me tera da se setim svega ali isto tako i da zaboravim sve ružno. Kako da pobegnem od ovog osećaja? Mogu li da mu oprostim? Šta ako ponovo budem povredjena,možda ovog puta na još gori način? Znam da ponovo neću moći da se oporavim,pa ni sada posle 5 godina nisam uspela da se oporavim. Možda je ovo još jedan životni test? Na meni je da odlučim hoću li pasti ili položiti. Samo,šta je u ovom slučaju ispravno?
