Deveti Deo

39 3 0
                                    

*Ena's P.O.V*

Proslo je par dana od tog incidenta. Sedela sam u skoli, u klupi, logicno, na svom mestu, jos logicnije. Gledala sam kroz prozor po obicaju, Nex i Yuno su malo kasnili, rekli su mi da krenem bez njih i da ce uskoro doci. 
Edward je ucio hemiju sa Alphonseom. Razmisljala sam o tom dogadjaju u point centru. Bukvalno, zasto kada izadjem da se provedem, mora neko sranje da se desi? Koliko cu jos preziveti? Bukvalno, strah me je da zivim vise, zasto ne crknem jednom za svak' dan? Ovo vise nema smisla.. neko me je potapsao po ramenu. 
- Hm? - Promumlala sam, ne gledajuci u osobu. 
- Ena.. mozes li molim te da mi pomognes..? 
- Oh.. - Nasmejala sam se, to je bio jedan od nasih najlepsih momaka, ima jako sladak osmeh, ali mnogo se stidi da prica sa devojcicama, mora da mu je bilo tesko da mi pridje. Klimnula sam glavom. - Sta ti treba? 
- Ne mogu da shvatim nesto iz hemije.. - Drzao je svoju svesku sa beleskama, bila je skroz ispisana. 
- Hmm.. - Namestila sam pozu kao da razmisljam, al htela sam mu pomognem svejedno. Samo da ne ispadne na kraju i da je on neko cudoviste, lol. Ovo ne bi trebalo da bude smesno, al' meni jeste. - Dobro, pomocicu. - Nasmejala sam se. - Ne ide ni meni nesto najbolje, ali sam nekako uspela da shvatim ovu lekciju, tako da... obratio si se pravoj osobi. - U to vreme Edward me je povukao za duks. 
- Treba i meni pomoc za hemiju. T.T 
- Ne lazi, imas peticu. - Zatim sam sela kod tog momka u klupu. - Ovako, ovo se deli na... 
*Nex's P.O.V* 
- Sranje. Yuno, je l' si uspela? 
- Stani, ne mogu da izvucem iz glave. 
- Samo ostavi tu sekiru tako, ne mozemo je koristiti vise svejedno. 
- Mislis da smo je ubili? 
- Ne verujem, ali ovo je dovoljno da uzmemo DNK za ekspriment i damo Hanji. 
- Sta zbog te vestice moramo da radimo.. - Promumlao sam. 
- Ne brini se Nex, izvucicemo se odavde i napokon cemo moci imati normalan zivot zajedno.. 
- Nadam se.. 
*Timeskip* 
Usli smo u ucionicu, jos nismo kasnili na casove s' obzirom da nemamo prva dva casa. Yuno je sela na mesto, pripremajuci nas oboje za casove. Edward je nesto pokazivao Alphonseu. Ene nema na svom mestu, a nema je ni kod Edwarda.. sta li se desava, hjoj. Ne trebaju mi danas problemi, znaci jebeno, dosta mi bilo za danas.. 
Prisao sam Edu koj je poprilicno bio zivahan danas.
- Sta ti je tebra? Je l' si video Enu? Trebala bi da dodje u skolu danas.
- Jesam. - Prekrstio je ruke i pokazao glavom namrgodjeno, okrenuo sam se ka pravcu u kojem je pokazivao. 
- Hvala.. - Promumlao sam i krenuo ka njoj, dajuci Yuno znak da krene sa mnom.
Kako smo prilazili, cuo se sta prica tom momku. 
- Tako je, Kookie, onda uzmes ovako, dodas ovde 2, jer, 
- Jer izjednacavamo.
- Bas tako. - Nasmejala mu se. - Vidis kako mozes? A sada probaj ovo-- 
Taj momenat smo morali da prekinemo.
- Pst..! Ena! 
- Mm? OHH, YUNO! NEX! Dosli ste napokon! Izvini Kookie, moram da idem, trebam im nesto, zovi me kasnije ako treba. - Pokupila je svoje stvari sa klupe i krenula za nama. - I? Sta ste uspeli da uradite? - Skinula je naocare i pustila kosu. 
- Uspeli smo da uzmemo deo koze, malo krvi, i kosu. - Rekla je Yuno, prigrljena uz mene.
- Aha.. a kako ste uspeli? 
- To je zapravo bilo jako tesko, u svakom momentu je mogla da nas zgrabi i da ubije. Ne znam kako smo stvarno.. 
- Morala sam da joj zabodem sekiru u glavu..! A onda smo joj prisli i uzeli to potrebno... 
- Razumem, i sta mislite? Je l' ce moci da se vrati u svest sa tom sekirom u glavi?
- Nikad ne znas sta mozes ocekivati od Sadako. - Ponovo je odgovorila Yuno. 
- Da li da kazemo Edwardu i Alphonseu? - Pitala je. 
- Ne, nesto nije u redu sa njima.. - Promrmljala je Yuno. 
- Sto? 
- Ne mozemo jos da im verujemo naravno, tek smo poceli da se druzimo, sad cemo odmah da otkrivamo za laboratoriju, tvoj svet, eksprimente, sva nasa sranja kroz koja smo prosli? Ne mozemo jos.. 
- Razumem, cenim tvoje misljenje Yuno. - Odgovorila je Ena. - Samo sam pitala, nisam ni ja planirala odmah da im kazemo. Nesto sa Edwardovom rukom nije u redu, primetila sam. 
- Metalna je. 
- Sta? 
- Zar nisi primetila kako se cuje kada je pomera ili udari od nesto? Nije to njegova prava ruka, kao ni noga. 
- Pomislila sam naravno, ali... - a zatim je odlutala u mislima. 
*Ena's P.O.V* 
- Idem u ucionicu.. - Rekla sam i vratila se na mesto. Zevnula sam i izvadila knjige, ponovo mi je momak prisao. 
- Izvi-n-ni.. m-mogu li da s-sednem pore-ed tebe na ovom.. casu..? - Izdahnula sam i klimnula glavom. 
- Izvoli, zasto sad pricas odjednom tako? Zar nismo pobedili tremu danas zajedno? - Samo se nasmesio slatko. Aw. 
Stigla mi je poruka, provirila sam, od Nex-a. 
" Posle skole idemo u onu zapustenu kucu sto smo videli prekjuce " 
*Flashback* 
- Ubicu se, samo nas nesto juri.. zasto Kuchisake opet to radi? 
- Da se Edward nije umesao, izvukli bi se odmah. 
- Jadna zena koju smo ubili.. - Promumlala sam. 
Kuchisake nam se iznenada pojavilai pre nego sto smo obrnuli pitanja, Edward nije znao, i odgovorio joj pogresno, pocela je da nas juri, al uspeli smo da isteramo Edwarda i Alphonsea, jos ne smeju da znaju sta se desava oko nas, tacnije, ne sme nikako da sazna za Kuchisake jer ce time saznati i za Livaja i ubistvo sopstvene majke.
Dok smo bezali, sakrili smo se kod neke velike napustene, ali i prelepe kuce/vile. 
*End of Flashback* 
" Sta cemo tamo? " 
- " Hanji je rekla da se tamo nalazi fin sastojak za bice koje zeli da stvori " 
" Boze, Hanji ce me sahraniti, tek dodjoh ovde. " 
- " Moramo to da uradimo. " 
" Sto ne ide sama? I sta to tacno treba da uzmemo? " 
- Neku vrstu krvi, sta-ja-znam " 

U tom momentu neko mi je zgrabio telefon, ali sam stigla na vreme da stisnem dugme za zakljucavanje. 
- Tvoj mobilni telefon ce ostati do kraja smene! - Rekla je profesorka. Krava jedna. 
- Oki, a je l' smem do toaleta? 
- Ne moze. 
- Al profesorka, hitno mi je! Moram vodu da napunim! - U tom momentu, Kookie mi je tiho sapnuo:
- Z-zelis li ja da o-odem da ti napunim? Mene ce p-pustiti s-sigurno..
- Neka, hvala, nije to zapravo razlog. - Naglo sam ustala sa mesta i jedva se provukla kroz klupe, pomerajuci sve redom, izletela sam iz ucionice. Najebacu zbog ovoga, lol. Trcala sam ka wc-u, cisto da se sakrijem od profesorke. Neko je stajao na kraju hodnika, u crvenoj haljinici, sa spustenom kosom. Sto sam vise prilazila, mogla sam osetiti kako ta osoba smrdi, da, SMRDI. Na krv. Kako sam se priblizavala, mogla sam da vidim da je haljina na nekim malim mestima bela. Oh, shit. 
Bas kada sam krenula nazad... 
*Nex's P.O.V* 
- Profes--
- Ne mozes, znam da si ti taj koji je prvi poceo da salje poruke, a sad mi daj telef--
- NE! - Viknula je Yuno besno, ''iskacuci'' sa svog mesta. - NE SMETE DA DIRATE TAJ TELEFON! 
- Mala, ko si ti da mi se obracas tako? 
- NE DIRAJ NEX-A MATORA! - A onda joj je profesorka udarila samar, zgrabivsi moj telefon. To joj nije trebalo. Yuno je pocela da se trese  od nervoze i besa, izvukla je iz kosulje sekiru na rasklapanje. Oh ne.. 
Pre nego sto sam je zaustavio, glava profesorke je pala na pod, neprimetno, a Yuno jos nije stigla ni stigla zamahne sekirom. Bila je cista, bez kaplje krvi. Bez zivotno telo je palo na pod, iskljucio sam mozak kako ne bih cuo vristanja i strah od drugih osoba, al sad kad razmislim, to nije bila Yuno, ko onda? I kako? 

*Seungbae's P.O.V* 
- Da, pronasli smo telo mrtve mlade devojke ispred one zapustene vile. Shina Park se zove, 23 godine. 
- Ali znas sta je zanimljivo? - Kikotala se Hanji. 
- Sta? - Zapisivao sam neke slucajeve u beleske. 
- Otvorila sam joj telo...~ Iiii.. nema organe u sebi! - Pogledao sam je - Da, da! - Skoro pa je pocela da vristi od uzbudjenja. - Ja nju otvorim, a ono nista, samo kosti! Kada sam pregledavala rane, nisu bile duboko zasecene da se otvore, cisto probodeno kroz grlo jedanput.
- Zasto si je otvarala uopste? - Prestao sam da pijem kafu. 

- Morala sam da proverim nesto. - Uozbiljila se. 
- Sta to? 
- Da li ima neke parazite u sebi, svako telo pregledavam. 
- Kakve parazite..? 
- U jednom od mrtvih tela nasla sam parazita koji je ziveo u njoj, bilo je jos zivo, crno, odvratno. Mrdalo se i hranilo njenim iznutricama. Da nisam to otvorila i pregledala, ko zna u sta bi se razvilo i svi bi bili ubijeni, ili ko zna sta vec.  Ma da... nije dugo zivelo nakon sto sam ga nekako uhvatila i zatvorila u bocicu. Izgledalo je kao loptica. Jednog dana sam usla u laboratoriju, da nadjem razbijenu bocicu, ali je ta loptica i dalje bila tamo, bez zivota. Pokupila sam ga i bacila.. posle toga ga nisam nasla na tom mestu, mora da je vec neko izbacio smece ili tako nesto.. hehe. 
- Hanji, sta ako je to i dalje zivo? Kazes da jede organe, zar ne?

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

A/N: EYYYYYYY! Mislila sam da ce mi decembar biti usran, ono-ovo, da necu imati vremena ni za sta, a gle, nekoliko delova u ovom mesecu, wow, iznenadjujem samu sebe lol. Nadam se da vam se svideo deo hehe.~ Ovako, sto se tice Novogodisnjeg specijala, ne znam da l' cu ga pisati. Ako stignem sledece nedelje, bilo bi super, al pred Novu g. sam mnogo zauzeta, bla, bla... pripreme.. Joj boze dok kucam ovo, oci mi se zatvaraju.. spava mi se.. hjooj.. Laku noc svima..
Stay cheeki breeki!~ 


Welcome To Our WorldWhere stories live. Discover now