#1 Samo budi tu 🔚

Deveto poglavlje

Celu noć sam se budila jer sam stalno sanjala isti san. Vuka i Saru zagrljene i zaljubljene. Oboje su me u tom snu gledali podsmešljivo i izazivali mi sa svakim novim budjenjem napad plača.

Kad god sam počela da plačem Dejmon me je samo jače stezao i time sam se opet opuštala i tonula u isti košmar.

Jutro sam dočekala budna,premorena od besane noći i besna. Da,bila sam besna. Više mi se nije plakalo za njim,više nisam imala suza. Htela sam da mu sve natrljam na nos i da ga pitam kako može biti toliki gad prema meni a i prema njoj. Buljim u plafon i razmišljam šta da radim i čini mi se budem li još malo gledala u belinu plafona da ću ili odlepiti ili napraviti rupu na njemu očima.

Okrenem se na stranu i tek onda ugledam Dejmona kako mirno spava jedne ruke prebačene preko moga struka dok mu je druga ispod jastuka.

Pa on je još tu! Nije otišao iz moje sobe čak me još uvek grli. Postane mi neprijatno jer ne znam kako da se izvučem a da ga ne probudim. Ipak mi treba više prostora da bih se smestila u kolica. Pomeram njegovu ruku mic po mic i nekako se iskobeljam iz toplog zagrljalja pa mi i pored toplote leta nekako postane hladno. Šta je tu je,moram nekad ustati. Pridignem se na jastuk i uhvatim se za naslon da se prebacim u kolica. Jedva čekam da prohodam ovo je tako naporno raditi svako jutro čak iako sam se odavno uvežbala.

Pošto sam genijalna osoba nisam ni pogledala da li su tu moja kolica već sam se svom težinom prebacila na desno i poljubila pod dupetom i zveknula glavom od krevet nimalo tiho.

"Jooj!Ko je dirao moja kolica?"
Sad će ni trebati pola sata da se vratim nazad na krevet pa ću morati da budim Dejmona da mi dogura kolica sa sredine sobe.

"Šta to radiš na podu?"

Super! Ne moram da ga budim,već je budan.
"Skupljam prašinu. Šta misliš da radim?"
"Kolica su ti bliže vratima nego krevetu Tijana."
"Vidim genije. Doduše videla sam kad smo pod i ja imali blizak susret."

Pridigne se i podboči se rukom pa sad me gleda onako sanovan onim divnim očima. Nije mogao da ima neke bljak oči,nego gospodin ima divne plave oči u kojima se verujem svako žensko izgubi baš kao i ja trenutno.

"Koliko je sati?"
"Šest."
"Zašto si budna u šest ujutru?"
"Ne mogu više da spavam. Hoćeš ti i dalje da me ispituješ ili ćeš da mi pomogneš da sednem u kolica?"
"Zanimljiva si i tako tu na podu. Ne možeš da me dohvatiš."

Pa pobogu zašto bi ga ja čačkala. Doduše jeste da sam ga pipnula pre neki dan po "visuljku" ali to je bilo slučajno. Zarumenim se od same pomisli na to.
"Zašto bih te ja pipkala?"
"Da opipaš moje pločice. Šta misliš što?"
"Dečko tvoja keramika me ne zanima. Ionako ti fali koja daska u glavi a s obzirom da spominješ pločice i one ti fale izgleda."

I tek tako opet me je izbacio iz takta i iznervirao do maksimuma. Odakle samo izvlači te otrcane fore. Ustane iz kreveta ,pa me podigne i vrati nas oboje u krevet.
"Htela sam u kolica."
Cokne jezikom i kaže "Ne može."
"A zašto ne?"
"Zato što je šest ujutru,celu noć si se budila. Otišao sam da se istuširam i vratio se da te proverim ti si plakala. Tako da nazad na spavanje ja sam tu."

Ja samo registrujem da se tuširao i vratio. Ako se tuširao znači da je došao kod mene u pidžami. A s obzirom da je avgust možda i ne nosi pidžamu. Tek sad pogledam u njega kako treba i vidim da leži pokriven mojim čaršafom do pola a gore nema majicu. A joj meni kakvo samo telo ima.Balavim.
Ako gore nema ništa da li je i dole isto? Možda spava i bez gaća. Ubiće me otac. Ubiće me brat. Pored mene leži go muškarac.
"Šta imaš ispod?"

I moj duuuugački jezik na delu. Trebali su mi ga lepo odseći kad sam se rodila pa da ne lupam gluposti kasnije.
Šmekerski mi namigne pa se nasmeje.
"Ispod čega?"
"Ne pravi se lud!Ispod čaršafa!"
"A to. Imam dve noge,deset prstiju i gospodina izmedju nogu."

Mora on da bude ekstra rečit i da me zajebava na svakom koraku pa to ti je.
"Ne pravi se lud! Ne spavaš valjda go?"

Već me je lepa znoj oblila kad se on otkrio i pokazao svoje utegnute bokserice koje su učinile da samo još više razrogačim oči i preznojim se puta TRI!
Pokrijem se po glavi i zatvorim oči i kažem njemu da se pokrije jer neću da ga gledam polu golog. Greška. Velika greška. Ne samo da se pokrio već se podvukao do mene i obgrlio me rukama približavajući me njegovim grudima.
"Evo pokrio sam se. Šta sad?"
Osetim njegov topao dah na svome uhu i naježim se od glave do pete. Okrenem glavu ka njemu i vidim one lepe oči kako me razigrano posmatraju. Svaka mi reč zastane u grlu i ne znam šta bih rekla . Njegovi prsti mi prelaze duž lica polako gore dole. Vidim da mu smešak nestaje sa lica i da se uozbiljio. I dalje ćutim jer stvarno ne znam šta bih rekla jer kao da me je omadjijao i naredio da ne mrdam što i činim. Ne mrdam i čini mi se ne dišem.
Zaklapa oči i ja ispustim uzdah jer nema više tog pogleda da me drži u mestu.

Kako sam uzdahnula tako sam osetla njegove meke usne na svojim. Dodir lagan kao pero a tako topao i mio. Ja sam ukočena jer kako da odreagujem ,ovo je totalno neočekivano.

Ni sama ne znam kad sam mu odgovorila na poljubac i obavila mu ruke oko tela a on se još više udubio i nadvio se polako iznad mene. Tako nežno,tako divno. Kao da sam na oblaku ,tako sam se osećala. Na mekanom ,pufnastom oblaku negde daleko na nebu.

Prekinuo je poljubac nežno kao što ga je i pokrenuo i naslonio čelo na moje.
"Šta ja to radim?"
Upitao je više sebe nego mene zatvorenih očiju.
"Ustvari šta to mi radimo? Šta je ovo upravo bilo?"
"Ne znam. Ti si mene poljubio. "
"A ti si nastavila poljubac."

Postidim se jer je u pravu. Jesam,nastavila sam poljubac . Nastavila sam jer mi se svidelo. A izgleda da on to nije hteo.

Gurnem i njega i čarsaf već besna kao ris jer pobogu on je prvi počeo a ja glupača nasela!

" Tijana,ne ljuti se."
"Ne ljutim se. "
"Ne laži."
"Ne lažem!"
Podigne mi glavu koju sam držala pognutu i hipnotiše me opet svojim pogledom.
"Svideo mi se poljubac."

Zatreperim sva i pokušavam da odglumim da me ne dotiče to što priča ali ne vredi.
"Jednostavno,ti si tako lepa devojka,tako divna. Mamiš na poljupce."
"Nisam ti tražila da me poljubiš!"
"Ali jesam! I svidelo mi se! I opet ću!"
Poljubi me opet a meni se od ovog poljupca zavrti u glavi. Drugačiji je od onog prvog. Tako je strastven,jak,posesivan. Blago ga odgurnem jer već ne mogu da dišem a on me veselo gleda.

"Ubiće me Kosta."
"Nemoj da bi rekao Kosti!"
"Ja ne vidim ovde ništa loše."
"Ti si u mojoj sobi,polu go i ljubiš me . Ni slučajno!"

Ustane sa kreveta i dogura ki kolica do kreveta.
"Ja sad idem ,tačnije bežim da me ne uhvate na delu. A ti završi šta imaš pa idemo do grada dok nije postalo pretoplo."
"Ma na kakvom bre delu? Ništa ovde nije bilo!"
" Sigurna si? Idem ja a kasnije ćemo pričati. Primaš me i večeras ?"
"Ma izlazi napolje!"

Izadje iz sobe a ja gadjam vrata jastukom. Bezobraznik jedan samouvereni!

Koliko god on bio samouveren ja sam mu naložena budala odgovarala na poljupce jednako kako mi ih je poklanjao. Nasmejem se samoj sebi jer je uspeo da mi skrene misli sa Vuka i poljupcem izbriše suze od prethodne noći.

Treba sad da budem u njegovom prisustvu a da ne razmišljam o svemu. S obzirom da sam videla koliko voli da me provocira stalno će me na neki način podbadati pred tatom i bratom a ja ću morati da se vadim kako znam i umem.

Malo slatkog doktorčića 😎😊😊