Amelia-60 dana za spas-štampana📖

6.

AMELIA

Dan 14.

Tri dana je prošlo otkad sam prespavala u njegovom krevetu. Tri dana razmišljam i jedem se u sebi zbog te ženske osobe. Prvo je iskrsla Emily, o kojoj i dalje ništa ne znam, a sada i Elizabeth. Samo se nižu jedna do druge, a ja... Ne znam da li da ga pitam...
Ja ujutru radim, prešla sam na prvi sprat i sredila još dve sobe. Ove su nešto starije i trebaće malo restauracije ali biće divne kad budu gotove. Potom, ručamo zajedno i za to vreme pričamo o glupostima. Fali mi on, njegov zapovednički glas, fali mi naše prepucavanje. Ali otad, kao da se zatvorio. Niti jednu reč mi o tome nije rekao. I tako već treći dan prebiram po tanjiru zadubljena u svoje misli.

"Sutra ću morati da otputujem. Službeno."

"U redu."

"Amelia..."

"Rekla sam da je u redu. Ništa mi ne duguješ."

"Nije tako. Hoćeš li na jahanje?"

"A?"

"Hajde, bolje mi je, možemo do same ograde da ti pokažem celo imanje. Možeš poneti čaj i kekse pa da napravimo piknik na proplanku."

"Čaj?"

"Pa to piješ, zar ne?"

"Da, da... Može."

"Ok, idem da završim još nešto, budi spremna za sat vremena."

Gledala sam ga, bio je zamišljen. Danima je takav i tako bih želela da znam zbog čega. Samo sam zagrebala po površini, jedva naslućujući šta se sve krije ispod. A fizički, koliko god da sam ga gledala, sviđao mi se sve više. Nekad kad bih stala pored njega i servirala ručak, poželela bih da mu dodirnem kosu, prođem rukama kroz nju, pa tek široka ramena... A sve je bilo samo u mojoj glavi.

"Ana, izlazim na jahanje. Ako momci budu želeli kafu..."

"Ne brini Amelia, idi sa gazdom. Dao je da se dovede kobila za tebe."

"Jeste?"

"Da i nju ćeš jahati samo ti."

"Ana, ja ga svaki dan sve manje razumem."

"Mislim da je to dobro. Spakovaću vam nešto za poneti."

Jako sam bila uzbuđena zbog toga. Zadnji put jahala sam pre skoro 10 godina. Zbog raznih dugova sve smo prodali pa i konje. Obukla sam druge pantalone i uzela texas košulju. Kad sam krenula ka štalama, zaustavio me je njegov glas.

"Amelia, evo izvoli, još uvek je jako Sunce."

Stavio mi šešir na glavu i namestio kosu. Tako su mi prijali ti malecki dodiri. Sve mi se činilo da tinjam i gorim i ako uskoro ne učinim nešto sagoreću od čežnje za njim.

"Hvala ti."

"Dođ."

Još jedan kontakt. Do štale držao je moju malecku ruku u svojoj.

"Ovo je Lady, biće tvoja dok si ovde. Pitoma je i možeš da je jašeš kad god poželiš."

"Divna je."

Prišla sam prvom boksu i opčinjeno gledala u braon konja sa belim tačkicama oko očiju. Pomilovana sam joj grivu i šaputala.

"Divna si. Ja sam Amelia i mi ćemo se družiti. Nisam jahala dugo, nemoj me povrediti."

"Hajde, spremna je. Penji se, pomoći ću ti."

Uhvatio me za struk i lagano podigao. Uzjahala sam Lady i uzela uzde.