NJEGOVA SLABOST:Ime mi je ĐAVO,a prezime mi je GRIJEH✔

~RAZMISLI~

Srce mi lupa sto na sat. Večeras ću obaviti svoj posao, odnosno naš po prvi put.

-Malena jesi spremna?

Upitao me je dok smo ulazili u ogromnu plesnu dvoranu.

-Iskreno strah me je sad malo već.

Kažem mu a on me privuće u zagrljaj.

-Ne brini ja sam sa tobom dakle što god da se dogodi kraj tebe sam.

Rekao je to tako mirno i ljepo, da sam se čak i ja osječala potpuno sigurno. Oko nas su se nalazili imućni ljudi. Svi su pili skupa pića i imali su umjetaj osmjeh. Pablo me je čvrsto držao oko struka. Pazio je na mene kao što je i obečao. Ma koliko god bila sigurna u njegovom prisustvu, bilo me je strah.

-Oh Pablo nisam znao da češ nam se ponovno pridružiti.

Prokomentirao je jedan muškaras prilazeći nam.

-Jesam, ali nadam se da ne zadugo.

Rekao je hladno Pablo. Odmah sam znala da nije u baš najboljim odnosima sa njim.

-A tko je ova?

Upitao je i odmah je pogledao u mene. Pablo je odmah stao ispred mene kako bi mu pokazao da pripadam samo njemu.

-Moja zarućnica.

Rekao je ponosno. A ovaj lik ga je samo u čudu pogledao.

-Dakle naš Playboy si je našao okove.

Prokomentirao je ovaj bezobrazno.

-Pazi šta govoriš!

Rekao je ljutito Pablo.

-Pablo smiri se molim te.

Rekla sam i uhvatila sam ga oko ruke.

-Uredu je malena. Idemo.

Rekao je i povukao me je u stranu. Drago mi je da je se uspijeo smiriti i to odmah nakon što sam ga samo jedno zamolila.

-Vidim čovjeka kojemu moramo ovo prodati i to je to.

Kaže i oboje se uputimo prema njemu.

-Mali imaš nešto za mene?

Upita ga stariji gospodin.

-Evo...

Kaže i Pablo mu pruži vrećicu malu jedva vidljivu.

-Zadrži ostatak.

Kaže mu ovaj davajući mu bunt novaca. Odmah nakon toga otišli smo sa zabave.

-Malena ništa nisi prićala cijelim putem. Brineš me.

Rekao je kada smo došli u stan.

-Ja...ja jednostavno ne mogu ovo. Ne mogu se pomiriti s ćinjenicom da svjesno kršim zakon.

Uzdahnem.

-Znaš da ni ja ovo ne volim ali moram.

Kaže.

-Ali ja mislim da postoji naćin. A da mu ukradeš slike?

Kažem mu. A njemu se ponovno pogled zamraćio. Pobjesnio je.

-Da hajde reci to što želiš. Slobodno reci da sam ja to htjeo.

Zarežao je na mene.

-Ne samo, ne znam no sama. Nemoj se derati.

Kažem mu smireno.

-Oprosti malena. I meni je teško. Samo kada pomislim da sam te uvukao u ovako nešto.