𝑇ℎ𝑒 𝑊𝑎𝑦 𝐿𝑖𝑓𝑒 𝐺𝑜𝑒𝑠 ✅

Part 40

•Luka's pow•

Sedim sa Stašom na Marakani kao i skoro svaki dan. Stalno sam tu, jer mi je jasno da se uskoro završava jedan period mog života i da će mi Marakana mnogo faliti.

Naš smeh prekine Adžin glas.

"Znao sam da ću vas ovde naći, golupčići.", sedne na travu pored nas.

"Baš je teško znati gde sam ja ovih dana, kad sam po ceo dan ovde.", prevrnem očima na njegov glup komentar.

Staša ustane, poljubi me, pa se okrene ka Adži.

"Ostavljam vas momci. Čeka me trening."

Ostavi nas same da uživamo u tišini praznog stadiona.

"Brate moj, meni deluje kao da ćeš u depresiju da padneš.", pogleda me zabrinuto, a ja odmahnem glavom.

"Ma neću. Ali sam već par dana jako sjebanog raspoloženja. Koliko sam srećan što ću živeti sa Stašom, toliko sam sjeban što idem odavde.", otvorim se pred njim, kao i obično.

"Proćiće. Čim se uklopiš tamo, prestaćeš da razmiljaš o Marakani i nama.", pokuša da me uteši, ali zapravo pogorša situaciju.

"To me i brine."

•Staša's pow•

Sedim u svlačionici, nakon napornog treninga, i spremam se da krenem kući.

"Jesi dobro?", upita me trener, koji se upravo pojavio na vratima svlačionice.

Izignorišem bol u kolenu koju osećam i kažem da jesam.

"Jesi sigurna da si spremna za utakmicu? Nisi dugo igrala."

"Imala sam nekih neodložnih obaveza, ali sam spremna."

"Uredu, ako ti tako kažeš. Vidimo se onda sutra na treningu."

Napusti svlačionicu, a nedugo zatim i ja izađem i uhvatim prvi taksi.

Uđem u stan i čim shvatim da nema Marka, krenem u kuhinju po led. Jaučući sednem na kauč i stavim led na koleno.

Na početku je sve bilo uredu, ali poslednjih sedmicu dana me koleno ubija. Strah me da ću obnoviti povredu, a ako se to desi, onda će nastati haos jer niko sem Damjana ne zna.

Nakon nekih pola sata, bol ublaži pa odustanem od ideje da pozovem Damjana. Ne treba ga džaba brinuti, kad se već osećam bolje.

Taman što krenem ka svojoj sobi, začujem otvaranje vrata i ugledam Marka, Filipa i ostale momke.

"To opet neko okupljanje?"

"Taman nam ti trebaš. Hoćemo da igramo FIFU.", Vujadin prokomentariše, a ja prevrnem očima.

"Pa zar opet hoćete da vas pobeđujem?"

"Meni najlakše pada kad me ti pobediš.", nakon skoro pola godine ponovo vidim onog njihovog golmana.

Hoćeš li mu ikad upamtiti ime?

Izgleda da ne.

"Bolje je ne muvaj, zauzeta je.", prokomentariše Filip i priđe mi. Zagrli me i poljubi u obraz, u znak pozdrava, pa se zavali na kauč i dohvati džojstike.

"Ja igram prvi. 'Ajde, Staša, dođi da igraš sa mnom. Faliće mi igranje s' tobom kad odeš u Mančester.", tužnjikavo kaže, što mene nasmeje.

"Uredu, ali samo jednu.", sednem pored njega i uzmem drugi džojstik.

"Ti prvi biraj klub. Da ne bude posle ja te pobedila jer sam uzela klub koji si ti hteo."

Isplazi mi se i izabere Real, što izazove smeh ostalih uz komentare kako je sam sebe osudio na poraz. Izaberem Siti i utakmica počne.

•••

"Sad mi je stvarno dosta.", prokomentarišem nakon pete utakmice.

"A nije fer. Jedino još sa mnom nisi igrala.", prokomentariše Sale, ako sam ja dobro shvatila, po njihovim dobacivanjima.

"Uredu, ali ovo je stvarno poslednja."

On izabere Barsu, a ja ponovo odlučim da igram sa Sitijem. Nikad lakše pobedim i dam džojstik Marku.

"Meni je ovo dosadilo."

"Pa kad svaku pobeđuješ.", nasmeje se Marko i sedne da igra sa Vujadinom.

"Igrajte vi sad malo. Ja odoh da prošetam."

"Je l' bi ti smetalo da krenem s' tobom?", upita me Sale, a ja slegnem ramenima.

"Sasvim mi je svejedno."

On krene za mnom, a iz dnevne začujemo Marka.

"Drži se podalje od nje, mali. Ja već imam savršenog zeta."

Markov i Lukin odnos se mnogo poboljšao, otkad smo se vratili iz Rima. Verovatno pod uticajem Damjanove priče. Koliko se Marko i Damjan svađaju to nije normalno, ali je Marko ipak uvek poštovao Damjanovo mišljenje. Pogotovo kad je o meni reč.

Ako bi Damjan rekao da je neki dečko dobar za mene, Marko bi se divno ponašao prema njemu. Ako bi ipak rekao kako je promašaj, Marko mu ne bi dozvoljavao da mi priđe. Jedino se ja nikad nisam pitala.

Izađem iz stana, a zatim i iz zgrade, dok ovaj hoda za mnom. Kad sam ga prvi put videla delovao mi je simpatično, a sad mi već ide na živce njegova prisutnost. Šta je Luka napravio od mene, to je strašno.

Pre su mi komplimenti i flertovi delovali super, bez obzira na to da li imam dečka ili ne, a sad me sve to nervira. Bitno mi je jedino Lukino mišljenje, a da li će ostali misliti da sam lepa ili ne, me ni najmanje ne dotiče.

"Ti i Luka? Je li to nešto ozbiljno?"

Pogledam ga kao da je s' Marsa pao, pa kad shvatim da je ozbiljan, dođe mi da se prekrstim.

"Pa čim sam odlučila da se preselim u Englesku zbog njega, onda ti je valjda jasno da jeste."

"Baš šteta. Otkad sam te upoznao, ne mogu da prestanem da mislim na tebe."

Pogledam ga Jesi ti kršten? pogledom, pa prevrnem očima. Lik mi nakon jednog viđenja i šest meseci tokom kojih se nijednom nismo ni sreli, kaže kako ne prestaje da misli o meni.

"Postaje hladno. Bolje da krenemo nazad.", okrenem se i ubrzam hod ka zgradi, izbegavajući da odgovorim na njegovu glupu izjavu.

Lik me uhvati za ruku i okrene, približavajući me sebi.

"Gde bežiš?"

"Nemam ja od čega da bežim. Samo ne volim da budem u nepoželjnom društvu."

Kulirajući moju izjavu počne da približava svoju glavu mojoj. Odgurnem ga od sebe i pogledam ga namršteno.

"Šta pokušavaš, debilu? Priđi mi samo još jednom i neću se suzdržavati da ti zavalim šamarčinu."

"Ovaj Ilić baš zna da izabere. Ali mi se čini, da će mi s' tobom biti puno bolje, nego s' onom prošlom."

Udarim mu šamar i uđem u stan, ne osvrćući se.

•Luka's pow•

Ivanovo i moje gledanje serije, prekine zvuk zvona. Nakon kratke prepirke i već trećeg zvona, odlučim ja da ustanem. Otvorim vrata i ostanem šokiran kad ugledam osobu, za koju sam mislio da je nikad više neću videti.

"Lara, šta ti tražiš ovde?!"

Uspela sam da napišem još jedan 😀

Žao mi je jedino što baš sad kad me opucala inspiracija nemam vremena za pisanje, ali šta da se radi 😕

Obavezno mi napišite mišljenje o priči i da li sam možda malo previše zakomplikovala i ubrzala 💙

P.S.

Puno hvala što smo ponovo #1 u Fanfiction-u 💙 Obožavam vas 💙