Hiding Sin|✔

05: Đavo kojeg znam

Sadašnjost, dve nedelje kasnije

Probudila ju je zvonjava telefona.

Ne otvarajući oči, pustila je telefon da zvoni do kraja. Odahnula je kada je zvonjava posle nekoliko trenutaka prestala te je odlučila da se vrati spavanju. A onda je telefon ponovo počeo da zvoni.

Holand je isfrustrirano ispružila ruku, prelazeći preko noćne komode pored svog kreveta. Ključevi, časopisi, karmin, krema... kako je prelazila rukom preko komode, stvari su padale sa iste. A onda je prevrnula praznu čašu koja se zakotrljala i pala na pod. To ju je trgnulo te je u polumraku njene sobe, potražila telefon koji je i dalje uporno zvonio.

"Dođavola...", psovala je, tražeći svetlost od telefona.

"Halo", rekla je naglo, pre nego što je neko uspeo da prekine. Od brzine, nije uspela da pogleda ko je pozivaoc.

"Holand...", bio je to glas njene najbolje prijateljice; advokatice, Nine.

"Moraš da dođeš hitno u policijsku stanicu", rekla je čvrsto, a Holand je njen glas uporedila sa tonom glasa kojim govori svojim klijentima o njihovim kaznama.

"Zašto? Šta se dogodilo?", podigla se u sedeći položaj, čekajući Ninin odgovor.

"Sin je uhapšen pod sumnjom da je počinio ubistvo."

***

"Gde je?", bilo je prvo što je upitala kada je na hodniku policijske stanice videla Ninu. Pre toga joj je poslala odsek i kancelariju gde se nalaze.

"Na ispitivanju", rekla je Nina, približavajući joj se dok je Holand koračala ka njoj, "Holand", dodala je, stajući ispred nje, "stvar je loša", na to je Holand prošla rukom kroz kosu, držeći se za glavu i okretajući joj leđa.

Naime, bilo je osam sati ujutru i Sin je bio uhapšen. Znala je da je stvar loša i pre nego što je došla ovamo.

"Za čije ubistvo je osumnjičen?", upitala je, okretajući se ka njoj.

"Bivša devojka, Elizabet", Holand je sklopila oči.

Jebote, ne može ovo da nam se dešava. Ne sada, pomislila je.

"Namešteno je, sa sigurnošću ti tvrdim", rekla je Nini, dok je ona pažljivo slušala.

"Neko stoji iza ovoga. Neko jak", dodala je Holand.

"Šta misliš, ko?", upitala je Nina, dok je ona već znala odgovor. I Holand je sama znala. Holans se kiselo nasmejala na to.

"Maks. Naravno da je on", rekla je Holand, stezajući vilicu, "kako će drugačije da me povredi osim preko Sina?", rekla je iako to nije bilo pitanje, već činjenica. I baš u tom trenutku, vrata kancelarije u kojoj ispituju privedene su se otvorila i prvo je videla je bio Sin.

A onda je videla da je imao lisice na rukama a sa strane su ga vodila dva policajca.

"Sine", krenula je ka njemu, i pre nego što je uspela da ga zagrli, policajac ju je odvojio od njega.

"Nije dozvoljeno prilaženje, gospođice", bilo je upozorenje jednog od njih.

"Izvući ćemo te odavde. Nisi kriv, znam to", govorila je, a Sinov pogled je bio leden. Monoton i ispijen. Kravata mu je bila olabavljena i predspostavljala je da su ga uhapsili direktno iz kompanije, jer joj je javio da će raditi do kasno.