Laura Saveria je petnaestogodišnja devojka koja je oduvek živela sa ocem, međutim jednog dana dolazi do preokreta - Laurin otac Antonio nestaje bez traga i Laura ostaje prepuštena samoj sebi. U nadi da će pronaći svog oca Laura kreće u potragu za n...
.. i tamo je ugledala Filipa Alfreda, petnaestogodisnjeg sina sefa policije za njen grad, koji je dosao da poseti svog oca i da nauci nesto o poslovima policije. Kada ga je ugledala, Laura je zanemela - njegove predivne zelene oci presijavale su se na svetlosti sunca ciji su zraci ulazili kroz prozor. Uvidevsi da ga Laura gleda, Filipo joj je prisao i upitao je: Izvini, mogu li ti pomoci? Laura je zbunjneno odgovorila: Uh, ovaj, da! Trazim nekoga ko mi moze reci kako napreduje istraga u vezi sa nestankom mog oca, Antonia Saverie. Izvoli, povescu te- rekao joj je Filipo i poveo je pravo u kancelariju svog oca. Usla je i Filipo ih je ostavio da nasamo porazgovaraju.
-Dobar dan! Dosla sam da vidim kako napreduje slucaj mog nestalog oca, Antonia Saverie. Jako sam zabrinuta..
-Ne brini se, radimo na tome, ali na zalost ni traga ni glasa od tvog oca. Znas li mozda gde bi mogao da ode? Upitao ju je komesar policije
-On nije otisao, ne bi to uradio! Ne bi me ostavio! Kako ne shvatate da je on otet?! Nije vam bilo dovoljno sto su meni bili upuceni uznemirujuci pozivi?
-Uredu, smiri se. Imas li ti jos neki trag osim telefonskih poziva?
-Uh, paa, ne. Moram sad da idem, izvinite me!
Laura se u svojoj glavi dvoumila da li da kaze komesaru da je bila u skladistu. Ipak precutala je, jer je znala da bi je to uvalilo u nevolju. Po izlasku iz policijske stanice otrcala je kuci kako bi stigla pre nego sto joj se majka vrati sa posla.Kada je stigla kuci, Laura je bila premorena pa je posle vecere odmah legla da spava. Pored brige za njenog oca u glavi su joj ipak bile i zelene oci Filipa Alferda na koje je neprestano mislila i tako utonula u san.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
