Jedne noći u Londonu (h.s.) ✓

2

(uređeno)

Hari Stajls upravo je zaustavio svoj crni Range rover ispred velikog i starog londonskog pozorišta. Konačno je uspeo da se otarasi obezbeđenja. Iako su mu mnogi savetovali da povede nekoga, uradio je po svom.

Uzeo je svoj mobilni i pozvao jedan broj, čekajući da se smanji gužva da može izaći bez velike galame. Ipak, frknuo je nezadovoljno kada je ugledao jednog novinara koji je vrebao iza susedne zgrade, verovatno je prepoznao auto.

-Hej, Najl...
-Ee, Harolde, jesi ispred?
-Jesam, je li gužva unutra?
-I te kako... Ali sačuvao sam ti mesto. Treće sedište u četvrtom redu.
-Odlično... Stižem...

Bio je zadovoljan četvrtim redom... Voleo je da gleda koncerte izbliza. Ali Kerolajn Harper je bila pijanistkinja koju nikada do sada nije slušao...
On prekide vezu, a onda pogleda u retrovizoru novinara koji je čekao pozadi.

Udahnuo je duboko i stavio naočare za sunce, iako sunca nije bilo, izašavši iz auta. Kao i svaki put...

-Hari, je li tvoja devojka s tobom večeras?
-Ne, nije mi devojka... - promrmljao je najljubaznije što može i ušao unutra.

On se seti simpatične violinistkinje kojoj je poklonio ruže one večeri. Baš ovde... Pomisli on stojeći nasred hodnika. Iznenada je shvatio da već minut - dva stoji u mestu s osmehom na licu. Šta mu se to dešava...

Ušao je što je brže mogao u glavnu salu, praćen mnogim iznenađenim pogledima i uzvicima.

-Izvini... - začuo se iza njega glas - Možemo li da se slikamo... Zajedno?
Bila je to simpatična devojčica, otprilike 12-13 godina. On se osmehnu i priđe.

Kada je dobila fotografiju koju je želela, devojčica se osmehnu i zagrli ga:
-Hvala ti... Volim te puno!
-I ja tebe... - Hari odgovori s osmehom.

On brzo sede kraj mladića kratke plave kose i plavih očiju.
-Popularnost, ha? - on reče.
-Umukni, Najl... - Hari se nasmeja.
On se iznenada seti šta je rekao devojčici. I ja tebe...

Koliko je zapravo lako iskazati lažna osećanja, a kad je nešto iskreno, imaš onu knedlu u grlu i ne znaš kuda. Naravno, nije mislio da su osećanja prema fanovima lažna. Voleo ih je sve, ali naravno da to nije isto kao neko ko ti je prisan, koga iskreno poznaješ.

-Ionako me još jure zbog Evelin... A samo smo otišli do mog auta i odvezli se, šta oni misle ko su? Da mogu tek... -
-Pssstt! - prekide ga Najl - Počinje...

Na scenu izađe visoka žena u dugačkoj crnoj haljini, duge plave kose i tamnih očiju.

Ona sede za klavir i poče da svira. Melodija beše momcima potpuno nepoznata i Hari brzo izgubi interesovanje. Čudno... Ni neki od Evinih izabranih komada nisu mu bili poznati ali ih je ipak pažljivo pratio.
Tek pet minuta je prošlo od početka, a već mu je dosadno...

Za to vreme, ispred pozorišta odvijao se pravi haos. Zelenooka devojka kovrdžave tamne kose izašla je iz taxi-a u pratnji riđokosog muškarca i jedne veoma brbljive devojke.

-Rekao sam da je trebalo da krenemo ranije... - govorio je muškarac.
-Dosta, Majk! Bitno je da smo tu. Upadajte... - reče Evelin.

Stela, Eva i Majk brzo dođoše do sale. Nisu kupili karte istovremeno, a pošto je bilo puno, Majk je dobio mesto u šestom redu, dok su Stelino i Evino bila prva dva u četvrtom redu.

Evelin je gledala u svoju prijateljicu na bini, osećajući krivicu što su zakasnili, kada Stela bukvalno zajeca.

-Tišee... - prosikta Evelin, ali kada se okrenula shvatila je šta je nateralo njenu najbolju drugaricu da se ovako ponaša.

Dva visoka mladića sedeli su na trećem i četvrtom sedištu. Onaj niži bio je plavokos i plavook, dosta nevinog i simpatičnog izgleda. Na Stelin gest on se osmehnu.

Drugi pritom nije obraćao pažnju na Stelu, već na njenu drugaricu Evu. On je imao smeđu kovrdžavu kosu i naočare za sunce koje je ovog trenutka skinuo da bi pogledao Evelin, otkrivajući blistave zelene oči, iste kao njene.

Te oči ostavile su na nju utisak kakav nijedne do sada nisu. Gledala ih je hipnotisano, dok joj je srce tuklo kao nenormalno. Ona se trgnu na reči svoje drugarice.

-Eva, to su oni! - vrisnula je Stella - Najl Horan i Hari Stajls! Sedimo pored njih. Ne mogu da verujem!
Eva je gurnu dajući joj znak da prestane i ova je posluša. Stella sede kraj Harija, ali je ovaj ne primeti.

-Ćao, Grinova... - začu se dubok i hrapav glas zelenookog mladića kraj Stele.
-Zdravo, Hari - Evelin odgovori zbunjeno. Mislila je da će umreti, ali nije znala zašto.

Ona se osmehnu Najlu koji joj namignu s blistavim osmehom od kog se Stela istopi stežući uzbuđeno Evinu ruku.

U tišini, četvoro mladih ljudi slušalo je muziku uživajući. Tačnije, ne u potpunosti.

Stela je, dišući neravnomerno, posmatrala dvojicu pevača koji su sedeli kraj nje.
Hari joj se osmehnuo, a Najl je posmatrao bez reči. Evelin se polako smirivala, slušajući.

Hariju se Stella činila previše napadno. Posmatrao je Evelin. On iznenada gurnu Najla i prošaputa:
-Kako ti se čini devojka do mene?

Niall se osmehnu zbunjeno ne skidajući pogled sa Stelle.
Hari izvi obrvu:
-Usluga za uslugu?

Najl ustade i provuče se do Evelin.
-Izvini, možemo li da zamenimo mesta? Bolje vidim odatle...
-N-naravno... - ona odgovori i ustade, prošavši do Harija.

Bez obzira na nezadovoljna gunđanja ljudi u redovima pozadi, ona sede kraj njega i osmehnu mu se.

Stela ih oboje pogleda, setivši se onog buketa ruža, nasmeja se i okrete se ka Najlu.

-Kako to da nisi gore? - prošaputa Evelin pokazavši prstom na ložu.
-Otarasio sam se obezbeđenja i odlučio da se ponašam kao smrtnik - odgovori Hari.

Evelin se nasmeja. Nije je zanimao nastup i radije bi provela sate pričajući s muškarcem kraj sebe. Bio joj je toliko blizu i čim bi progovorio, nju bi obasuo njegov vreo dah i miris mente koji se osećao u vazduhu.

-A što se tiče onih novinara... - Hari šapnu - Sređeno je... Malopre sam im rekao da između nas nema ničega.

Eva klimnu glavom iako je prvobitno osetila nešto što sebi ne može da oprosti. Osetila se tužnom što to nije istina... Ona protrese glavom usmerivši su svoju pažnju na Kerolajn.

-Kerolajn Harper... - reče Hari gledajući u program.
Iznenada se nasmeja i, na Evino iznenađenje - zapeva sopstvenu pesmu.

-She's got a family in Carolina
So far away, but she says I remind her of home...

Eva se prvo zaprepasti njegovoj smelosti, iako uopšte nije pevao glasno, ali mu se onda pridruži:

-Feeling so far from home
She never saw herself as a west coaster
Moved all the way 'cause her grandma told her:
"Towns, better swim before you drown"...

Neko se iza njih namerno zakašlja podsetivši ih gde se nalaze i oni ućutaše smejući se.

U trenutku, ona se oseti toliko smelo, kao da joj uz ovog muškarca niko na svetu ne može ništa.

Pogleda ga, dok se još smejao, shvativši koliko je zaista lep.
Ta asimetrija na njegovom licu nekako mu je davala još simpatičniji i miliji izgled. Kosa mu je stvarno prelepa, a oči mu izgledaju kao da su u njihovoj zelenoj dubini sakrivene sve šume i prašume, sve livade i polja ovog sveta,svi kontinenti...
A rupice na obrazima dok se smejao izgledale su neodoljivo.

Evelin iznenada shvati da joj srce lupa još jače bego kada ga je prvi put večeras ugledala. To je zato što je u njegovoj blizini.

Iznenada, njihovi pogledi se sretoše i ona shvati da već dobrih pet minuta samo zuri u njega kao hipnotisana.

Ona trepnu par puta brzo, skrenu pogled ka Kerolajn, i iako je muzika klavira bila mnogo snažnija, nastavi u sebi da pevuši Harijevu pesmu Carolina, smejući se za sebe.