Jedne noći u Londonu (h.s.) ✓

7

-Preukusno je... - rekao je Harry dok je jeo sendvič koji sam napravila.
-Hvala - osmehnula sam se, jer sam upravo saznala da i on voli ponoćne obroke kao i ja.
Jeli smo u tišini sve dok on nije progovorio:
-Znaš šta je smešno? - rekao je.
Upitno sam ga pogledala.
-To što mi se sada, zbog one dremke malopre, uopšte ne spava...A tebi?
-Ne... - protresla sam glavom i pogledala ga.
-Šta kažeš... na nešto kao žurka u pidžamama? - rekao je smejući se.
Klimnula sam glavom prasnuvši u smeh.
Proveli smo naredna dva sata sedeći i gledajući seriju Prijatelji, koju obožavam, kao i on.
-Rachel i Ross su lep par... - rekao je tiho, pred kraj poslednje epizode koju smo pogledali.
-Da... - odgovorila sam zamišljeno, gledajući njih dvoje na ekranu TV-a.
-Hoćeš da igramo istina-izazov? - upitao je odjednom.
Klimnula sam glavom i rekla:
-Može...
Iako ta igra nije zabavna udvoje, bilo mi je prilično zanimljivo da saznajem o Harry-u stvari koje nisam znala do sada.
-Istina - izabrao je po treći put. Svaki put bira istinu.
-Zašto si raskinuo s Taylor? - upitala sam znajući da ću se pokajati.
On uzdahnu i reče:
-Pa... Bilo nam je lepo... Ali počela je previše da me davi. Ljubomora i sve to... Znaš već...
Klimnula sam glavom i odjedanput mi je sinulo. Kad raskinemo biću samo na istoj gomili s njom i ostalima s kojima je Harry bio.
-Ti si na redu. Biraj...
-Istina... - rekla sam tiho.
Izvio je obrvu i nasmejao se.
-Koliko dugo sviraš violinu?
-Trinaest godina.
On me pogleda iznenađeno.
-Vau! - reče on - To je mnogo...
Klimnula sam glavom zamišljeno.
-Ti? - upitala sam ga.
-Istina... Ponovo - nasmejao se.
-Pa ne znam šta da te pitam...
-Kako ja da znam ako ti ne znaš? - upitao je smejući se - Pitaj me... Ne znam... Da li Larry Stylinson postoji?
-Zašto bih te to pitala? - rekla sam čudeći se.
-Ne znam! - nasmejao se - Svi fanovi to pitaju...
-Ja nisam fan - rekla sam - Volim poneke tvoje pesme, ali nisam fan... I nikada nisam bila.
-Stvarno? - izvio je obrvu - Zato znaš sve moje pesme? I pevaš ih pod tušem?
Trgla sam se, pogledavši ga. Otkud on zna to?
-O-otkud ti to? Ne pevam tvoje pesme pod tušem!
-Ne poriči,devojčice... Čuo sam te... - nasmejao se - I imaš dosta lep glas...
Pogla sam glavu ne odgovarajući mu.
-Ti si na redu, Harry ... Istina ili izazov?
-Izazov - rekao je odlučno.
-Pevaj mi nešto... - odgovorila sam.
-A šta to?
-Svejedno mi je...
On pročisti grlo a onda poče:
-Down to Earth
Keep 'em falling when I know it hurts
Going faster than a million miles an hour
Trying to catch my breath some way, somehow...
Posmatrala sam ga dok je pevao Niall-ov deo u njihovoj pesmi Infinity. Pevao je toliko sigurno ali ujedno i opušteno. Nisam mogla a da mu se ne pridružim:
-Down to Earth
It's like I'm frozen, but the world still turns
Stuck in motion, and the wheels keep spinning 'round
Moving in reverse with no way out.
Gledao me je smejući se što sam  i ja počela da pevam. Namignuo mi je pevajući, a onda pogled usmerio ka prozoru, zamišljeno.
-And now I'm one step closer to be
Two steps far from you
When everybody wants you
Everybody wants you...
How many nights does it take to count the stars?
That's the time it would take to fix my heart
Oh, baby, I was there for you
All I ever wanted was the truth, yeah, yeah
How many nights have you wished someone would stay?
Lie awake only hoping they're okay
I've never counted all of mine
If I tried, I know it would feel like infinity
Infinity, infinity,
Infinity...
Eyes can't shine
Unless there's something burning bright behind
Since you went away, there's nothing left in mine
I feel myself running out of time
And now I'm one step closer to be
Two steps far from you
When everybody wants you
Everybody wants you...
On u trenutku stade, pustivši da pevam sama. Video je zbunjenos na mom licu ali me je podržavao pokazujući rukom da nastavim.
-How many nights does it take to count the stars?
That's the time it would take to fix my heart
Oh, baby, I was there for you
All I ever wanted was the truth
How many nights have you wished someone would stay?
Lie awake only hoping they're okay
I never counted all of mine
If I tried, I know it would feel like infinity
Infinity, infinity, yeah
Infinity
Infinity, infinity
Bilo mi je neprijatno da pevam sama pred njim, a on, poeto je to primetio onda nastavi sa mnom:
-How many nights does it take to count the stars?
That's the time it would take to fix my heart
Oh, baby, I was there for you
All I ever wanted was the truth
How many nights have you wished someone would stay?
Lie awake only hoping they're okay
I never counted all of mine
If I tried, I know it would feel like infinity
Infinity, infinity, yeah
Infinity...
Stali smo, a onda počeli da se smejemo.
-Dobra si... - rekao je smejući se.
-I ti...
-Sad si ti na redu - rekao je i upitao me da izaberem.
-Istina - rekla sam sigurno, ali sam odmah zažalila što sam imala toliko samopouzdanja.
-Jesi li nevina? - upitao je bez imalo okolišanja, pravo u metu.
-A ja sad kao treba da ti odgovorim? - upitala sam drhtavim glasom.
-Trebalo bi.
-Pa... - počela sam - Recimo da nije tvoje da znaš...
On se bribliži, gledajući u moje usne:
-Saznaću, veruj mi.
-Samo sanjaj, Harry... - rekla sam s osmehom.
-A sada... - reče Harry pogledavši me i prebacivši ruku preko mog ramena - Hoćeš li jedan malo veći izazov?
Izvila sam obrvu i pogledala ga klimnuvši glavom.
On se osmehnu:
-Rosemary's baby? - rekao je uzevši laptop koji mi kao i obično stoji na polici kraj televizora.
-Ne volim horor filmove...
-Plašiš se? - upitao je smejući se.
-Ne plašim se.
-Plašiš se.
-Ne plašim se.
-Plašiš se.
-Ne plašim se.
-Plašiš se.
-Ne plašim se.
-Plašiš se.
-Ne plašim se.
-Dokaži... - rekao je s podsmehom približivši usne do mojih.
-Hoću... - rekla sam sigurno, ne dozvoljavajući da se naše usne udalje još malo - Ako pustiš film.
-Naravno - reče on ne skidajući pogled s mene i otvorivši laptop.
Istina. Mrzim horor filmove. Mrzim, mrzim, mrzim. Plašim se nenormalno i kad god ih gledam posle ne mogu da se smirim. Zažaliću, ali želim da mu dokažem da se ne plašim.
Gledali smo ćuteći. U jednom trenutku, naišla je strašna scena, i ja sam odmah stegla Harry-evu ruku.
Iz nekog razloga nisam je pustila ni kad je sve u filmu bilo u redu. Ni njemu nije smetalo.
Naredna strašna scena naterala me je da je još više stegnem i pribijem se uz njega. Šta ljudi vide u ovim filmovima? Šta je interesantno u plašenju samog sebe ovim glupostima?
-Sve je u redu... - rekao je, iako sam očekivala podsmeh jer je sigurno shvatio da se ipak plašim - Prošlo je... Možeš ponovo da gledaš.
Okrenula sam glavu ka ekranu i nastavila da gledam film.
Nakon još sat vremena mučenja, film se konačno završio.
On izvi obrvu:
-Sad si ti na redu...
-Ne, nisam, ti si... - rekla sam.
-Istina ili izazov, devojčice? - rekao je sigurno, ne dajući mi izbora.
-Izazov - rekla sam sigurno.
On me pogleda, a onda reče samo:
-Poljubi me.
Razrogačila sam oči u neverici, čudeći se.
-Št... - nisam stigla da završim, kada je prislonio svoje usne na moje i započeo strastven poljubac. Nisam to podrazumevala pod "poljubi me". Očekivala sam mnogo kraći poljubac, ali ovo... Ovo je bilo nešto drugo. Za čudo, shvatila sam da mi nimalo ne smeta. Ovaj poljubac je, kao i onaj zagrljaj malopre, probudio u meni neka čudna osećanja. Kao neka magija, koja sa sobom odnosi sve probleme koje sam ikada imala. Sav strah, suze i tugu, bol, bes i depresiju... Sve je bilo savršeno i imala sam želju da ostanemo ovako zauvek. Celo telo mi je gorelo i tražilo još. Tražilo je nešto više. Kao da je to čuo, Harry se malo bribliži, oborivši me u ležeći položaj na kauč na kom smo bili,ne prekidajući ples naših usana. Ljubili smo se strasno, njegove ruke u mojoj kosi, a moje na njegovim leđima.
U trenutku, razdvojio je naše usne zadihano:
-Mislim da smo malo preterali u ovoj igri, devojčice.
-I ja... - rekla sam zadihano, još uvek pod utiskom. Ležala sam tu pod njim dišući ubrzano i duboko, dok me je on gledao odozgo, jednako zadihan. Šta ovo radimo jedno drugom...
-Žao mi je, devojčice... - rekao je osorno i prošao rukom kroz svoju dugu kosu.
Ustao je i seo dalje od mene.
Uspravila sam se nameštajući kosu i spuštajući majicu koja se nekako podigla malopre. Pogledala sam na sat i bilo je 4:50.
-Sutra nastupaš, Harry... - rekla sam - Kasno je... Trebalo bi ipak malo da odspavaš.
On protrlja oči i klimnu glavom.
-Idi i spremi se... - rekao je - Dolazim za par minuta.
Ustala sam i krenula u hodnik ali istog trenutka stala.
Pogledao me je upitno.
-N-ne mogu da idem tamo sama... - rekla sam drhtavim glasom.
On se nasmeja i ustade, krenuvši sa mnom. Ipak onaj film i dalje nije izbrisan iz mog sećanja.
Išli smo uz stepenice, a onda u moju sobu. Otvorila sam ormar da uzmem spavaćicu, ali sam se iznenadila. U ormaru je, pored mojih, bilo mnogo u glavnom crnih, muških stvari. Bilo je tu nekoliko pari farmerica, majica, jedna tanka jakna, dukserica i veš.
-Raspakovao sam se... Zaboravio sam da ti kažem... - rekao je stidljivo.
Tražila sam svoju spavaćicu, ali nigde nisam uspela da je pronađem. Imam još jednu ali sam alergična na materijal. Kao da je znao, Harry mi inenada pruži nešto.
-Uzmi ovu - rekao je. U ruci je držao svoju crnu majicu s ljubičastim natpisom "Treat people with kindness".
Uzela sam je nesigurno i krenula ka kupatilu. On je ostao u sobi čekajući.
Skinula sam sve sa sebe i ušla u kadu. Pustila sam vodu, dozvolivši joj da me potpuno opusti i razmišljala o onome od malopre.
Zašto sam uporno imala osećaj da mi je žao što se onako završilo?! Protresla sam glavom na tu pomisao. Iznenada u mrtvoj tišini, nešto je jako lupilo nateravši me da vrisnem tako glasno da sam samu sebe prepala. Vrata se otvoriše i u kupatilo ulete Harry. Automatski sam se sakrila iza stakla kabine i pokrila telo rukama, što sam bolje mogla.
-Šta se dešava? - viknuo je gledajući me prestrašeno. Odmerio me je potpuno, najbolje što je mogao kroz zamagljeno i zamućeno staklo.
-N-nešto je lupilo... - rekla sam.
On trepnu par puta a onda s bledim izrazom lica pokaza rukom ispred sebe.
-Prozor... - rekao je i počeo da se smeje - Zažaliću noćas što sam te terao da gledaš onaj film.
Počela sam da se smejem, a on sede na zatvorenu wc šolju i okrenu glavu u stranu.
-Nastavi... - rekao je - Ne mogu da ulećem svaki čas kad vrisneš, pa ću biti ovde.
Nesigurno sam rekla "u redu" i nastavila s tuširanjem iako sam se osećala čudno dok je sedeo tu naspram mene.
Završila sam i zaustavila vodu.
-Možeš li da mi dodaš peškir, molim te? - upitala sam ga, jer je peškir bio na polici kraj njega, a ja nikako nisma mogla da izađem ovakva da bih ga uzela.
-Izvoli - rekao je i pružio mi ga ne okrećući glavu ka meni.
-Hvala...
Nakon što sam obukla njegovu majicu, koja je pritom očigledno nošena, jer miriše na mentu i njegov parfem, kao i par crnih gaćica, rekla sam mu da može da se okrene.
Majica mi je dosezala do ispod zadnjice, pa mi je bilo glupo da budem takva pred njim, ali sam se polako pribrala i smirila.
-Možeš li da budeš sama u sobi dok se istuširam? - upitao je pažljivo - U stvari, ostani ovde, za svaki slučaj. Ne mogu da izlećem tamo hiljadu puta, svaki put kad vrisneš...
Iako mi je bilo neprijatno, sela sam.
Skinuo je majicu otkrivajući prelepu tetovažu u obliku leptira, na stomaku. Bio je savršen, kao i sam Harry. Skinuo je farmerice, a onda me pogledao smejući se.
-Možeš slobodno da nastaviš da gledaš, ako želiš... - rekao je, ali sam se odmah okrenula u stranu, ne uspevajući iz glave da izbacim prizor njegovih bokserica.
Čulo se da je pustio vodu. Sedela sam tu i ćutela, crveneći u licu. Uskoro je završio, obukao se irekao mi da mogu da se okrenem.
Otišli smo u sobu i, dok sam se češljala pred ogledalom,on je legao u krevet, na levu stranu. Gledao me je sve vreme.
Uskoro sam bila spremna i legla sam kraj njega. Pribio me je uz sebe i imala sam osećaj kao da sam u nekoj mekoj i toploj, udobnoj kolevci dok mi pevaju uspavanku.
-Srećan rođendan, devojčice - prošaputao je ostavivši nežan poljubac na mom vratu, obuhvativši me oko struka.
-Hvala, Harry... - odgovorila sam udahnuvši duboko i prepustivši se trenutku.