Zabranjena strast (prevod knjige na sprski)

PRVO POGLAVLJE

Erker u našoj sobi zamaglio se od hladnog vazduha dok sam nervozno stajala pred njim i trudila se da gledam napolje.Svakog trenutka Rendijev volvo karavan stići će prilaznom stazom.Otišao je na aerodrom Логан po svog sina Eleka,koji će živeti s nama narednih godinu dana dok njegova majka zbog posla bude u inostranstvu.

   Rendi i moja majka Sara u braku su svega nekoliko godina.Moj očuh i ja slagali smo se prilično dobro,ali ne bih rekla da smo bili bliski.Ono malo što znam o Rendijevom prethodnom životu svodi se na sledeće:njegova bivša žena Pilar je ekvadorska umetnica koja živi u Zalivskoj oblasti San Franciska,a njegov sin je tetovirana protuva kome je,po Rendijevim rečima,bilo dozvoljeno da radi šta god želi.

Svog polubrata nikad ranije nisam srela.Videla sam ga samo na fotografiji snimljenoj nekoliko godina ranije,nedugo pre no što se Rendi oženio mojom majku.Na fotografiji sam videla da je tamnu kosu nasledio verovatno od majke Južnoamerikanke,kao i preplanulu kožu,ali je imao Rendijeve svetle oči i lepe crte lica.Tada je bio uredno ošišan,ali je Rendi kazao da je Elek odnedavno ušao u fazu buntovništva.To je podrazumevalo i da se istetovirao kad mu je bilo svega petnaest godina i da je zapadao u nevolje jer je,kao maloletnik,pio alkohol i pušio marihuanu.Rendi je prebacivao Pilar da je lakomislena i previše usredsređena na umetničku karijeru,te bi Eleku oprostila i ubistvo.

  Rendi je tvrdio da je podsticao Pilar da prihvati privremeni posao na Zapadnoj obali,nije bio tamo stalno da bi Eleka doveo u red.To ga je mučilo i govorio je da se raduje što će imati priliku da to učini u narednih godinu dana.

  Želudac mi je poigravao dok sam piljila u prljavi sneg što se nakupio u mojoj ulici.Ledena bostonska zima neće prijati mom polubratu,odraslom u Kaliforniji.

  Imala sam polubrata.

  Bila je to čudna pomisao.Nadala sam se da ćemo se dobro slagati.Budući da sam bila jedinica,oduvek sam želela brata ili sestru.Smejala sam se pomislivši koliko sam glupa što zamišljam da će ovo biti nekakav bajkoviti odnos koji će nastati preko noći,nešto poput Donija i Meri Ozmond ili Džejka i Megi Džilenhol.Jutros sam čula grupu Koldplej i njihovu staru pesmu Braća i sestre,za koju nisam ni znala da postoji.Nije baš o braći i sestrama,ali sam sebe uverila da je to dobar predznak.Biće ovo dobro.Nemam čega da se plašim.

  Moja majka je,činilo se,bila podjenako nervozna kao i ja jer je neprestano trčala gore-dole stepenicama da Eleku pripremi sobu.Radnu sobu je pretvorila u spavaću.Mama i ja smo otišle u Volmart da kupimo posteljinu i ostale potrepštine.Bilo je čudno odabirati stvari za nekog kog ne poznajemo.Odlučile smo se za tamnoplavu posteljinu.

  Mrmljala sam za sebe razmišljajući šta ću mu reći,o čemu ćemo razgovarati,šta mu mogu pokazati ovde.Bilo je to uzbudljivo,ali je ujedno i kidalo nerve.

  Vrata automobila su se zalupila,na šta sam skočila sa sofe i zagladila izgužvanu košulju.

  Smiri se Greta.

  Začuo se ključ u bravi.Rendi je ušao sam i ostavio odškrinuta vrata puštajući da ledeni vazduh dopre u sobu.Posle nekoliko minuta čula sa korake pod kojima je krckao led na stazi,ali Eleka još nije bilo.Mora da je zastao napolju pre no što će ući.Rendi je promolio glavu kroz vrata."Vuci se ovamo,Elek."

  Osetila sam knedlu u grlu kad se pojavio na dovratku.Progutala sam je i nekoliko sekundi ga posmatrala dok mi je srce tuklo sve jače jer sam shvatila da on uopšte ne izgleda kao na onoj fotografiji.

  Elek je bio viši od Rendija,a ona kratka kosa koju sam videla na fotografiji sada je bila raščupana,crna kao mastilo,i bezmalo mu je padala preko očiju.Mirisao je na cigarete ili možda duvan za lulu jer je miris bio slatkastiji.Iz farmerki mu je visio lanac.Nije me gledao,pa sam iskoristila priliku da ga zagledam dok je spuštao torbu na pod.