Zagrljaj
Ne, nemoj,
Prošapćem nečujno dok mi stoji knedla u grlu.
Zašto?
Upitaš, i previše milo.
Jer ću se rasplakati,
Uzdahnem nemoćna da sklopim dužu rečenicu.
U redu je plakati,
Kažeš toliko tiho i nežno,
A zatim obmotaš svoje čvrste ruke oko mog sićušnog tela.
Zagnjurim lice tik uz tvoj vrat
Dok osećam kako nežnim pokretima prstiju prelaziš preko mojih leđa
Pokušavajući da me smiriš.
I možda sam ti dozvolila da pokupiš deliće mog bića
Koji su bili rasuti,
Koji su tada bili daleko od jedinstvenosti,
Koji su tada bili prosuti po podu slomljenih nadanja.
I možda sam uživala više nego što sam trebala,
Ali mi nije žao jer,
Tada sam nešto shvatila:
Alkoholičarima- piće,
Pušačima- nikotin,
Narkomanima- kokain,
Meni- tvoji zagrljaji.
~♡~
YOU ARE READING
Zvuk tišine
RomanceĆutim Jer... Nekada su baš tišine One koje najviše otkriju, One koje najviše kažu. Ćutim Jer... Tišine najviše bole one koji vole.
