OKRUTNA MOĆ

Prsten sa imenom

"Aurora šta se dešava?", zabrinutost u Nikolaievim očima je rasla iz sekunde u sekund dok sam skupljala snagu da progovorim o tajni koju čuvam. 

"Aurora ako je ovo zbog imovine ne oduzimaš nam ništa, niko nije ni hteo da pipne ono što ne pripada nama", isprekidan jecaj mi se oteo dok sam podigla pogled da ga pogledam u oči. 

Našla sam toplinu u njima i to me je ubilo. 

"Ubila sam nas", moj šapat je bio oličenje nemoći. 

"Molim?", Nikolaieva zbunjenost se smanjivala dok mu se pogled razbistravao, "Bila si sa njim?"

"Sa kim?", pokušala sam da kontrolišem disanje dok sam hledala čoveka kog volim kako me spušta nemarno na kožu fotelje dok ustaje bežeći od mene. 

"Aurora ne gledaj me tako izgubljeno već mi jebeno priznaj šta imaš", viknuo je na mene. 

Niko nikada nije povisio glas na mene, oca nisam zanimala dovoljno da probudim tako jaku emociju a majka je bila zaokupljena građenjem skupocene karijere. Ovakav odgovor je protresao celo moje telo i Nikolai je to primetio. 

"Aurora", kontrola u njegovom glasu je bila napeta i oštra, "Ako ga želiš, priznaj mi." 

Stresla sam se na povišen ton dok me ova hladnoća smirenog glasa ubija. 

"Ne želim nikoga Nikolai", podigla sam pogled ka njemu dok sam pokušavala da zadržim suze, nema plakanja. Nema suza. 

Nema emocija.

"Ni mene?", prilazio mi je polako i jednako polako cepao moje srce. 

"Aurora dušo!", čula sam da me majka zove iz susednog salona i zahvalila se Bogu na ovome, Nikolai ne mora da zna. 

"Idemo", brzo sam obrisala tragove suza dok sam ulazila u sobu punu ljubavi koju pružaju Nikolaieva porodica i moja majka. 

"Dušo samo se potpiši na ove papire", Nikolaiev otac mi je izvukao stolicu i sela sam pogledavši sve ljude koje sam zavolela za tih šest meseci. 

"Želim da nastavim poslove sa vama", osmehnula sam im se dok sam potpisvala sve papire koje mi je pružio Nikolaiev posao. 

"To je više kao porodični biznis", Lav mi je uputio najveći kez preko stola i zbunjeno sam mu se osmehnula. 

"Oh", izgleda da neće biti posloanja bilo kakve vrste sa njima. 

"Ne mogu da verujem", Viktorya je uzviknula dok je gledala moj razočaran izgled lica koji nisam uspela da iskontrolišem na momenat, "Zar još uvek?"

Moja majka, Nikolaievi roditelji i ja smo bili kompletno izgubljeni dok smo gledali varnice koje su letele između dve vatre. One iz Nikolaievh očiju su izgledale opasnije od onih koje su palile prostoriju očima njegove braće i sestre. 

"Viktorya postoje problemi", procedio je kroz zube dok se nezainteresovano okrenuo ka prozoru. 

"Problemi kao na primer..", bes se ogledao i u Lavovom glasu, "Da si po prvi put u životu pička?" 

Kašljanje Nadie Mayakovsky nam je svima privuklo pažnju, odmahivala je rukama dok je spuštala čašu vode što je njenog muža navelo da je tapka po leđima misleći da joj pomaže. 

"Lave ubićeš majku", nije odustajao od tapkanja i ako je ona odmahivala rukama, "Je l to hoćeš?"

"Tata, mislim da radiš pogrešno..", Vika je pokazivala na očeve ruke dok je gledala majčinu gestikulaciju. 

"Morate da zaustavite kašalj", moja majka je zabrinuto dodala, "Zagrcnula se."

"Pa to je sve zbog Lava", Nikolai se prao krivice dižući ruke u vis. 

"Moraš jaše da je tapneš", Petar je pokazivao na meni šta Nikolaiev otac treba da ponovi. 

"Petre ne tuci mi devojku", Nikolai se stvorio pored mene brzinom svetlosti odmičući Petra drugom rukom. 

"Ne tuče me", prevrnula sam očima na ovaj zaštitnički stav osmehnuvši mu se. 

"Aurora..", Nikolai je uzdahnuo i stavio ruku u džep svog kaputa tražeći nešto po njemu, "Znam da.." 

Njegov govor je privukao glasan zvuk udarca po leđima i bolan jauk Nikolaieve majke. 

"Pa dobro čoveče da li si normalan?", viknula je dok je pokušavala da rukom dohvati udareno mesto. 

"Petar mi je rekao da mora jače", vidno izgubljen Nikolaiev otac je uradio ono što misli da je ispravno. 

"Nisam ti rekao da joj izbiješ rebra, ne svaljuj na mene", Petar je nevino trepnuo očima u pravcu povređene majke. 

"Nadia, hajde da ti namestimo jastuke u dnevnoj da se nasloniš", moja majka je uslužno prišla Nikolaievoj, "I onako spavate kod nas, biće ti lakše da se popneš u sobu kasnije." 

Nadia je zahvalno pogledala moju majku prevrnuvši očima na svoj muža dok su izlazili iz salona u kome smo se nalazili. 

"Nadia ljubavi..", uzdah Nikolaievog oca je otkrivao krivicu dok je išao za svojom ženom pružajući ruke ka njoj. 

"Kao deca su", Viktorya se osmehnula sedajući nazad na svoje mesto dok su Lav i Petar sedali na svoje. 

"Ne treba mi publika", Nikolai je prevrnuo očima okrećući se ka meni. 

"Mi samo proveravamo da li su svi propisi ispunjeni", Petar se iskezio meni i Nikolaiu dok se naslanjao na sto. 

"Šta se dešava?", šapnula sam Nikolaiu znajući da ostali mogu da me čuju. 

"Moj brat prestaje da bude pička", Lav mi je namignuo nameštajući se na stolici. 

"Rečnik!", Vika mu je zapretila prstom pokazujući mu da se utiša. 

"Aurora James Vasilevski", Nikolai je uzdahnuo gledajući me u oči, "Da li bi želela..", izvadio je crnu kutijicu koja je otvorena proširila svetlo kroz celu prostoriju reflektujući sjaj dijamanta, "..da dodaš još jedno nenormalno dugo prezime na dva već postojeća?" 

Ovo se ne dešava. 

Ne dešava se. 

Gledam oči čoveka koga volim i nemim pred njihovom iskrenošću, on zapravo misli ovo. 

"Sada je deo gde kažeš da", šapatom mi je dobacio Petar. 

"Udaj se za jadnika bar zbog imovine", Lav je dodao osmehujući se. 

Odmahnula sam glavom i videla da se boja Nikolaievih očiju menja brzinom svetlosti. 

"Da", vrisnula sam osmehujući se, "Ali samo zbog imovine."

"Sponzorušo", Nikolai se osmehnuo, privlačeći me u zagrljaj jači od čelika, "Mislio sam da si odbila." 

"Morala bih da nisi bogat", smejala sam se ne puštajući ga ni na trenutak. 

"Am, Nikolai..", pogledala sam ga nesigurno u oči, "Ima još jedna stvar." 

"Slušam", vratila sam mrak na njegove oči.

"Jesi razmišljao o tome koje ti je omiljeno ime?", zbunjenost u njegovim očima me je zasmejavala dok sam gledala kako njegovoj braći pada vilica na pod. 

"Molim?", seo je gledajući celo moje telo kao da je od plastelina. 

"Znaš već", pokušala sam da se izvučem pričom ali mi nije uspelo, videla sam mu u dahu da nije, "Mora da postoji neko ime koje si uvek voleo.." 

"Aurora ko će da nosi to ime?" 

"Molim?", glumim. 

"Aurora", gubi strpljenje, "Ko?"

"Naše dete Nikolai..." 

Naše dete. 

"...Za šest meseci."