OKRUTNA MOĆ

Moja snaga

Moji prsti su se nasumično spuštali na sto produbljujući nervozan zvuk u mukloj tišini koja je vladala svuda oko mene. Osetio sam nervozne poglede ljudi kojima verujem uprte u mene dok smo svi strepeli i usresredili sva čula na telefon na stolu. Niko se nije usuđivao da prekine tišinu koja se već odomaćila u ovoj sredini. A onda je par isprekidanih melodija svima rascepalo nerve. 

"Dakle?", morao sam da sačuvam nadu i ostanem smiren, morao sam. 

"Istina je", glas sa druge strane mi je prevukao mrak preko očiju kada sam duboko uzdahnuo, "Žao mi je." 

"Hvala ti", čuo sam kako mi se glas gubi u moru čemera dok sam pokušavao da ostanem jak, onda sam spustio slušalicu. 

"Niki?", Petrovo nestrpljenje je bilo odraz napetosti svih ljudi u sobi kada sam duboko uzdahnuo. 

"Tačno je, nisu nas lagali", moja objava je bila dželat koji je punom snagom zamahnuo sekirom. 

"Možda bi trebalo da obavestimo Auroru", Lav je progovorio iz mraka kancelarije. 

"Aurora je trudna i ne želim da je bilo šta poremeti, već ima dovoljno problema i ne mora da razmišlja o svim ovim kerefekama koje ta budala iz njenog detinjstva izvodi", besno sam ostajao bez daha, "Sam ću mu doći glave pre nego što moja buduća žena trepne."

"Misliš da neće biti na svim vestima Nikolai?", Lav je i ovog puta bio mudriji od mene, "Veliki biznismen oženio devojku koju je plaćao Nikolai Mayakovsky i sa kojom je, smatra se, imao emotivnu vezu. Čije je dete koje poznata manekenka nosi na slikama?" 

Dok je Lav predviđao vesti koje će leteti portalima video sam kako se moj svet ruši. Nisu letele cigle i rušile se zgrade povlačeći moju karijeru za sobom. Sedeo sam u svojoj kancelariji, potpuno sam. Sve je i dalje stajalo na mestu i bacio sam pogled na ram, u njemu nije bilo Aurore. I dalje sam bio bogat, lep, mlad.. I dalje sam bio živ. Samo nju nisam imao. 

Videvši kratkotrajnu viziju budućnosti nakon svojih odluka uzeo sam pismo koje su mi doneli to jutro i još jednom bacio pogled na njega. 

Poštovani gospodine Mayakovsky,

Pozivamo Vas i Vašu verenicu, gospođicu Auroru James na proslavu našeg venčanja. 

Srećno zaljubljen par, 

Maria i Filip 

Naravno da sam poleteo u stan kurve koju sam jebao dok sam zamišljao Auroru, naravno da joj nije bila ravna i.. Naravno da nije bila u tom stanu. Svest da će Filip na dan svog venčanja poljubiti usne koje su bile svuda po meni, koje sam jebao nebrojano mnogo puta i koje sam negovao plaćajući Mariu kao i svaku poštenu prostitutku nije umanjila moj bes. Želeo sam ih mrtve i njihova tela na dnu Atlantskog okeana, daleko od nas. 

"Moram da idem kući", spakovao sam pismo u džep svog sakoa i doneo odluku. 

Kurve i ubice mi neće uništiti budućnost. 

x Aurorina perspektiva x 

Pisala sam kritiku na novi roman koji se utapao u hiljadu istih i ni po čemu se nije izvajao osim što ga je napisala devojka zvučnog i popularnog imena. Nisam želela da započnem rat mojim komentarom ali nisam želela da ljudi čitaju odvratnosti koje su potanko ispisane na uništenim stranicama kvazi romana. Udahnula sam duboko i krenula po još čaja kada sam čula da se motor auta ispred vile gasi. 

Nikolai je na poslu, uvek je na poslu u ovo vreme. 

Polako sam prišla vratima bacivši pogled na kamere koje su snimale ulazna vrata i zbunjeno sam ih otključala kada sam videla Nika ispred njih. 

"Ljubavi", zagrljaj koji me je dočekao čim je Nikolai prešao prag bio je zagljaj očajnika koji hvata zadnju slamku spasa. 

"Nešto se desilo?", zbunjeno sam mu odmerila lice dok sam se polako odvojila od njega. 

"Moramo da pričamo", da, nešto se definitivno desilo. Nikolaiev ton glasa mi govori da dešavanja koja mi donosi nikako nisu dobra. 

Sklanjam laptop iz svoje fotelje dok spuštam čaše čaja ispred mene i Nikolaia, sedam na fotelju i ušuškavam se prekrivačem dok mi prsti obavijaju toplinu šolje pune vrele tečnosti. 

"Nikolai progovori", uplašeno sam gledala bledo lice čoveka kojeg volim kada je podigao pogled i odmerio moje lice. 

"Reći ću ti neke stvari koje sam mislio da je bolje da prećutim", njegov glas je bio umoran i ledio je moju krv, "Pogrešio sam Aurora, moraš me razumeti." 

"Slušam te Nikolai", nisam sigurna u kom trenutku je moj glas postao poput nebrušenog dijamanta, krijući svo razumevanje i vrednost ispod grube fasade. 

"Postoji ta devojka..", srce mi se slomilo na samom početku ali morala sam da ostanem pribrana, "Koju sam plaćao kada sam te upoznao, mnogo pre toga zapravo. Platio sam joj svašta kada si mi prvi put zapalila krv Eveline kancelariji. Želeo sam da je jebem zatvorenih očiju videći tebe kada si pobegla iz restorana a onda...", dubok uzdah je ohladio vazduh, "Onda sam ti upao u stan i smrtno i večno se zaljubio u tebe", pogledao me je u oči i videla sam potpuni očaj. 

"Nikolai zašto mi ovo pričaš?", tišina oko nas je bila toliko glasna da je moj šapat bio poput vriska.

"Ta žena, Maria..", gurnuo je ruku u svoj sako i izgubljeno izvrtao džepove, "Udaje se."

"Patiš?" 

"Ne, pobogu ne", tenzija je već sekla vezu između nas, "Ona ima dete." 

Njegove reči su me ubile, osakatile su me kada sam zaštitnički stegla stomak. 

"Imaš sina ili ćerku?", znam da su ga moje reči ranile. 

"Aurora ne mogu da ti tražim da mi veruješ ali te molim, dete nije moje..", tada me je potpuno zbunio. 

Prišao mi je i kleknuvši ispred mene spustio nežan žuti papir na moje noge dok mi je rukama obgrlio kolena. Zbunjeno sam gledala čoveka kome sam predala svaki deo svog života slomljenog pred mojim očima, lagano sam podigla papir i predosećala zlo. 

Oči su mi letele preko nežno nakrivljenih štampanih slova dok mi se srce zaustavljalo, spustila sam papir na kolena i mogla da osetim prodoran pogled sa poda. 

"Devojka koju si plaćao je Maria?", nisam morala da pogledam, osetila sam blago klimanje glavom, "Žele da te provuku kroz medije, podvale ti dete i sklone mene iz tvog života." 

Očigledno je, Filip ne veruje u brak a Maria je prostitutka. Šta dvoje ljudi koji nisu vodili ni približno slične živote imaju zajedničko? Mržnju prema čoveku koji mu je oduzeo igračku za manipulaciju i želju uništenja žene koja je preuzela bankovne račune Nikolaia Mayakovskog. 

"Nikolai", spustila sam ruku u njegovu kosu dok mi je pogled bio izgubljen u procvatu našeg vrta, "Večno ću te voleti." 

"Molim?", čula sam šapat koji je dolazio od mojih nogu kada sam se spustila na pod. 

"Volim te", pogledala sam te duboke plave oči, "Tu ljubav će promeniti samo rođenje našeg sina. Nakon toga ću morati da volim dva muškarca. Dobro.. Možda četiri, Lav i Petar su uvek prioritet." 

Slabo sam se osmehnula kada sam gledala kako se čovek topi ispred mene dok pada oko mog vrata. 

Tada, spojivši se sa dušom moje duše, ogromna tuga me je pojela dok su suze čoveka kojeg volim natapale nežnu kožu mog vrata. 

Moram da budem jaka, zbog sebe, zbog svog sina, zbog njega. 

Moje snage.