Budi blizu mene

Težak dan

"Ne mogu da vjerujem da je večeras ovolika gužva." Govori mi Kol sa šanka . "Ne mogu da donesem ovolike koktele na toliko lokacija."
"Ja ću ti pomoći." Uzmem par koktela i počnem da raznosim po šankovima.
Moj prvi dan na poslu. Pa meni je do sada okej. Sviđa mi se ovaj tempo. Žurimo i svi smo u pokretu.
"Mogu kokteli?" Prilazim jednom separeu sa mojim vršnjacima.
"Kad me tako fina dama posluži uzimam." Kaže mi prvi i ja spustim koktel na šank.
Kol mi se približava
"Sad počinju tuče. Ostani za šankom jer ne želiš da vidiš ovo."
"Kakve tuče?" Bože nisam se prijavila da napijam i da tjeram ljude da se biju.
"Ma ono kao tuku se. Mi raširimo ring i oni se tuku."
"I kakve vajde igrači u tome imaju?" Pitam sarkastično.
"Dobijaju curi iz bara preko vikenda." Kaže on i gleda negdje iza mene.
"Ohhh." Sve što uspijem da kažem. "Sada mi je jasno što se onoliko cura okupilo ." Malo se nasmijem.
"Samo ostani ovdje." Kaže on i ja mu klimnem.
Šta može da se desi?
Služim koktele, pive i neki alkohol. Šank se sve više i više puni svakim minutom tuče. Veoma je bučno i meni počinje da se muti. Sav ovaj dim, alkohol ,buka ,guranje i svađanje tjeraju me na povraćanje. Brzo odem od šanka i krenem prema toaletu.
"Kuda si ti krenula?" Pita me Kol i uhvati me za ruku.
Stavim šaku na usta i otrčim. Mije povraćanje traje dugo i iako mi je stomak prazan ja povraćam valjda jučerašnju hranu. Izlazim napolje još uvijek brišući lice maramicom. Ljudi me guraju i masa me odvlači blizu Arene ili kako oni to već zovu. Vidim mnogo krvi po pločicama i lika koji divlje ubija ovog ispod sebe. Ovaj ispod njega ima slomljen nos i hramlje, ne pomjera ruke. Niko se ne pomiče kao da je to normalno. Krv me zapljusne. Lik koji stoji nad ovim drugim je mišićav ali ne baš krupan , ima kratko obrijanu kosu . Ruke su mu umrljane krvlju a na sebi nema nijednu ogrebotinu. Ovaj ispod njega blago rečeno umire. Ulazim u ring, arenu . Neki k****.
"Stanite!" Dreknem. Svi zašute .Ali tuča se ne zaustavlja. Guram ovog što bije i on se mahom okrene ali me ne udari. Na licu mu igra osmijeh.
"Zar vam nije dosta. " dreknem dok me svi gledaju kao da sam najveća šala.
Oglasi se sudija " Meč je gotov Mark je pobijedio. Pokupi pare sa poklade na šanku i izaberi djevojku." Ja se okrenem da pođem. Nemoj da me izabereš kažem u sebi pomolim se ,ali džaba jer ga čujem kako govori.
"Hej ti. Preko vikenda si moja. Biram nju." Svi aplaudiraju a ja sa bijesno okrećem....