Poslovni aranžman 📖 (izdata, oktobar 2023.)

III

Zamišljeno se spuštala niz stepenice prema holu razmišljajući čime da ispuni veče, a i noć. Poslednjih noći, san joj nikako nije dolazio zbog sve učestalije nervoze izazvane stalno prisutnim unutrašnjim nemirom. S obzirom na to da nije imala mnogo izbora, odlučila je da ode do biblioteke po novu knjigu nakon što gospodinu Valerijanu poželi laku noć. Smatrala je to svojom obavezom i obilazila ga je svako veče pre nego što ode na počinak. Inače, u poslednje vreme se osaćao dobro i to je bila jedina svetla tačka u svemu. Radovalo je njegovo stanje, posebno iz razloga što je govorio da je ona zaslužna za to, da na njega deluje bolje od terapije. Čim se spustila u hol, žurno se uputila ka njegovoj sobi ne želeći da u prolazu sretne bilo koga, ali želja joj se nije ispunila. Gotovo pred Valerijanovim vratima, naletela je na Alehandra.

Iznenadila se što ga vidi (od njihove poslednje prepirke, u to vreme, retko je bio kod kuće), ali i obradovala (nedostajao joj je na neki čudan način) iako za to nije imala nijedan razuman razlog. Nazvala mu je dobro veče, a on je samo kratko pogledao i prošao mimo nje bez pozdrava. Sve u njoj je zaigralo zbog njegovog, po njenom shvatanju, nepristojnog ponašanja, a i zbog toga što ju je to povredilo. Smiri se, budalo!, ljutito je prekorela sebe. Šta si ti njemu?! Ništa! Samo deo posluge! Nisi čak ni to!, besnela je u sebi.

Trebalo joj je nekoliko trenutaka da savlada nalet besa, ali to nije bilo dovoljno da se smiri i ode do Valerijana. Plašeći se da bi primetio njeno stanje i postavljao pitanja na koja ne bi mogla da odgovori, okrenula se i vratila u svoju sobu no ni tamo nije uspela kanalisati nemir. Besciljno se vrtela po njoj, duže od pola sata, izlazila na terasu, bezrazložno odlazila u kupatilo više puta, ali ništa joj nije pomoglo da se smiri niti da nađe smisleno rešenje za situaciju u kojoj se nalazila... izuzev da sve okonča. U nekom trenutku beznadežnosti, odlučila je da potraži Alehandra i kaže mu to što misli, pa makar je i zgromio.

Umila se i promenila toaletu, u sportsku ravnu suknju iznad kolena i tanku pamučnu majicu, jer joj je bilo tako vruće (znojila se neuobičajeno, više od nervoze no od vreline dana). Potom je sišla u prizemlje da potraži Alehandra. Nakon što joj je Marija rekla da je u biblioteci, uputila se tamo, ali je pred njenim vratima stajala nekoliko minuta pre nego što je skupila hrabrost i pokucala.

− Uđi, Esekijel! − začula je Alehandrov duboki glas.

Ušla je i stala pored vrata. Sedeo je za pisaćim stolom, ispred njega je bila gomila nekakvih papira i čaša nekog pića, po svoj prilici žestokog. Učinilo joj se da je iznenađen što je vidi, ali nije napravio nikakav pokret, samo je fiksirao pogledom od koga joj je srce sišlo u pete.

− Možemo li da razgovaramo? – upitala je.

Nastala je tišina, kao da razmišlja da li da joj dozvoli da govori ili da je izbaci. Progovorio je tek kada je tišina postala neprijatna. − Možemo, pod uslovom da si ohladila glavu i da nećeš da palacaš tim svojim otrovnim jezikom – kazao je mirno, ali sa primetnom oštrinom u glasu.

− Želim da se izvinim za sve ružno što sam rekla – izgovorila je, držeći se onoga što je prvo želela da uradi, da mu na fin način natrlja nos za nevaspitano ponašanje. – Ubuduće, koliko još budem u tvojoj kući, svako svoje mišljenje zadržaću za sebe.

Alehandro se udobnije zavalio u fotelji, prekrstivši ruke na grudima, ne pokazujući neku posebnu reakciju na ono što je izjavila. Iako joj se to nimalo nije dopalo, nastavila je: − Čini mi se da si me pogrešno procenio, a i ja sebe, da sam sposobna ispuniti ono na šta sam se ugovorom obavezala. U uslovima koje mi namećeš ignorisanjem i odnosom koji imaš prema meni, ne mogu dalje nastaviti sa ovom farsom. Svojim ponašanjem mi otežavaš da ispunim ono za šta sam plaćena, a pored toga... svakog puta kada uđem kod gospodina Valerijana, osećam se krajnje bedno jer je on divan čovek. Postao mi je drag i ne želim više da ga lažem. – Zastala je, kako bi udahnula, očekujući neku Alehandrovu reakciju, ali nije je bilo. I dalje je samo posmatrao, skoro nezainteresovano. Odsustvo bilo kakve njegove reakcije unervozilo je još više i poduprlo ono zbog čega ga je potražila. – Želim da se vratim u London. Što se tiče novca koji si mi dao... već sam ti rekla da sam ga potrošila, ali pronaći ću posao i vratiću ti sve do poslednjeg penija.