Poslovni aranžman 📖 (izdata, oktobar 2023.)

IV

Od te večeri na plaži, zavladao je mir među njima, kao da su oboje shvatili gde je krajnja granica nadmudrivanja. Ako bi se našli u nekom društvu, razmenili bi poneku nežnost, zagrljaj ili dodir ruke; a kada su bili sami, držali su se na odstojanju. Alehandro je bio izuzetno ljubazan prema njoj što joj se uopšte nije dopadalo, plašila se da to nije nekakvo zatišje pred oluju. Često je u mislima iznova, i iznova, preživljavala onaj poljubac na plaži i svakog puta budilo se isto osećanje. U nekom trenutku, postala je svesna onoga čega se pribojavala − zaljubljivala se u Alehandra.

Bila je nepune dve nedelje na imanju, a imala je osećaj kao da je godinama tu. Pomisao na odlazak stvarala joj je pritajenu bol jer je predosećala da ništa više u njenom životu neće biti isto. Nešto joj je govorilo da će je, dok živi, peći taj boravak u Španiji. A od pomisli da nikada više neće čuti Alehandrov glas ni videti divne smeđe oči, zgrčio bi joj se želudac i momentalno bi osetila peckanje suza. Mrzela je taj osećaj, a još više to što nije znala način kako da ga se reši. Ni u kom slučaju, nije mu smela pokazati to što oseća pošto joj je sasvim jasno stavio do znanja šta misli o njoj. Bio je ljubazan, iz razloga što je dobro uticala na Valerijana, i to je bilo sve što je mogla dobiti od njega. Istinski se trudila da pomogne starijem Sandalu i uživala je u njegovom oporavku. To joj je, na neki način, bilo satisfakcija za to što ga laže, ali svaki naredni dan bio je pravi izazov. Zbog onoga što čini, često se osećala tako bedno... ali za to je bio kriv, isključivo, njegov unuk. Često se pitala kako će mu objasniti njen odlazak. U jednom takvom raspoloženju bila je i tog jutra, dok su doručkovali, ne primećujući kako je Alehandro pažljivo posmatra.

Ako je Lenu mučio njen boravak na imanju i odlazak sa njega, mučio je i Alehandra. Odolevao je onome što se odigravalo u njemu svakog puta kada je vidi, ali je bio iskren prema sebi – intezitet privlačnosti se pojačavao. Delovala je na njega poput magneta i sve mu je bilo teže da se kontroliše. Sve češće je hvatao sebe kako želi da je dodirne, da je poljubi... ali ona nije pokazivala nikakvo interesovanje za njega. Štaviše, primetio je da bi se ukočila svakog puta kada se nalazila u njegovoj blizini. Sem toga, primećivao je i neke druge promene u njenom ponašanju. Sve je manje pričala sa njim, a sve više se povlačila. Eto, i jutros ćuti kao zalivena, zadubljena u nekakve misli koje on ne može da dokuči. Pa, šta se sada buniš?! Barijere si sâm postavio!, prekoreo je sebe posmatrajući je kako bezvoljno prevrće hranu u tanjiru.

O onome što ih deli, u tom trenu razmišljala je i Lena. A delilo ih je sve, izuzev još tih petnaest dana koje mora provesti u njegovom domu. Trudila se da ih olakša i sebi i njemu, radeći ono što je tražio od nje, i ništa joj nije teško padalo sem biti u njegovoj blizini. Spavati u istoj kući, jesti za istim stolom, disati isti vazduh, a značiti mu koliko i bilo koja druga stvar koju je kupio, za nju je zaista bilo preteško. Suzbila je uzdah... Ponovo onaj grozni osećaj! Zaneta teškim i oprečnim mislima, nije primetila Marijin ponovni dolazak u trpezariju, a ni njene poglede.

Mariji ne promače Lenina odsutnost. Obratila se Alehandru, naravno, na španskom jer engleski nije ni znala. − Aleh, poslednjih dana, ova mlada dama ima čudan pogled. Šta se događa? Jesi li ti krivac za to?

Lenu trgoše Marijine reči. Njen španski nije bio najbolji, ali je razumela šta je rekla.

− Primetio sam, Nani! – odgovori Alehandro, trudeći se da zvuči uobičajeno, skrenuvši pogled sa Lene na kuvaricu. − Šta predlažeš? − našalio se. Šala je imala dupli zadatak: da Marijine misli skrene u nekom drugom pravcu i da Lena ne shvati da o njoj razgovaraju.

Marija se zakikota. − Pa, predložila bih da manje radiš u vinariji, a da više poradiš na nekim drugim stvarima – kaza vragolasto. Imala je tu slobodu da na takav način razgovara sa mladim gospodinom znajući da je jako voli i da je njihov odnos daleko od službenog. A volela je i ona njega... kao sina. − Sumnjam da ste van ove kuće spavali u odvojenim krevetima! Nema potrebe da se ustežete, svi smo mi nekada bili mladi.