Ljubav I Novac 🔚

15

2001 Godina.

Da cu ja, tebi gore dole Rafaele!

-Glumim da me je uvedio.

-Podignem glavu i krenem da se penjem uz stepenice

-Plezim se Vanji, koristim priliku jer ne vidi.

- Videla sam te da znas...

- Ne kapiram sta si videla? -

Pokusavam da budem ozbiljan, a u sebi u se sudrzavam da ne puknem od smeha...

-Da mi se plezis! Podigla sam prst i pocela da mu pretim!

-Ucinilo ti se Vanjice...

-Nisam duso moja. Rekao sam joj.

RAFAEL

Vanja je otisla gore, da skine sminku.
Uzeo sam viski Dzek Denijels i sipao u casu i setio sam se sta sam sve radio u Londonu. Lupio sam se po celu! Ana, je trazila moju adresu da dodje u London... Poslao sam joj adresu porukom. Ana, je dosla kod mene nakon dve nedelje. Bas tog dana, sam mislio na Vanju. Da stvar bude jos gora popio sam nekoliko limenki piva ne pamtim da li su bile dve ili tri... Mozda i vise...

Cuo sam zvono na vratima.

-Anhela otvori vrata. Rekao sam sestri.

-Anhela ponovio sam! Pogledao sam po kuci. Nije bila tu.

Radila je bila je asistent Nataliji Marinkovic Vanjinoj majci! Setio sam 1996 godine.

Otvorio sam vrata i ugledao Natu!

-Udjite, izvolite rekao sam...

- Prestani vec jednom da mi persiras Rafaele znas da si poput sina od one veceri!

-Pamtim onu majsku noc bio je Vanjin rodjendan Rafaele...

1996 Godina.

Vanjina, majka Natalija, je vodila Avio kompaniju u Londonu proteklih pet godina. Natalija je u znak zahvalnosti zaposlila je Anhelu. Njen muz Damir, hteo je da joj isecem kocnice na autu da se resi Natalije. Varao je Vanjinu majku, kao vrhunac okrenuo je Vanju protiv Nate, izmislio je pricu da Natalija ima ljubavnika!

Bio sam vozac Vanjinog oca, cesto sam vozio Damira kod njegove ljubavnice...

Dosao je petog Maja 1996 godine sa recima...

- Rafaele, ti si moja desna ruka.

-Znam Sefe, rekao sam sta mogu da uradim za vas?

-Hocu da iseces kocnice da Natalija pogine veceras to uradi! Naredio je!

Tada sam prvi put video te prelepe plave oci... Drzao je Vanjinu sliku u ruci I pruzio mi je. Uzeo sam sliku.