Nedelju dana kasnije
“Moja mama je sigurno jako srecna” govorila sam Lucy,citajuci usput novine
"Upravo tako.."
"San joj se ostvario..Stojim pored uspesnog muskarca,multimilionera,pojavljujemo se na svim naslovnicama casopisa i sve to.Novinari nam ne daju ni minut privatnosti.To je ona zelela...Govorila mi je da je ljubav koju osecam prema Neymaru samo bonus.."
"Ali bitno je Sam da si ti srecna pored njega.."
"Jesam..samo se nekada zapitam da li to i Neymar zna,da li zna da nisamm sa njim samo zbog novca?"
"Nemoj da lupas gluposti,naravno da zna duso." zagrlila me je
"hajde,osmeh nabaci i krecemo na utkamicu"
"O daaa.sa ovim Neymarovim drugovima,ne kazem da mi smetaju,ali jedva vidjam Neymara.." uzdahnula sam
"Aaa dobro,nemoj bas toliko da preterujes.."
kucc-kucc
"Napred"
"Da li ste spremne?" upitao nas je David /jedan od N. prijatelja/
"Jesmo,mozemo da krenemo" odgovorila sam
______________
"Kako je lep ovaj kamp nou.."
"Lucy ehh nemoj sada bas toliko da preterujes.."
"Ja hocu da upoznam Messija,a ti kako hoces"
"Dobro,razumela sam.Ali to pitaj Neymara"
"Hocu.."
"Neymareee" pocela je da vice za njim,a ja umalo da padnem u nesvest od smeha.
Poceli su nesto da pricaju,valjda da se dogovaraju.Dok su Neymarovi prijatelji gledali u novinare,verovatno su se cudili koliko ih je.Jako su bili srecni videlo se na njima...A ja..pa dobro..srecna sam kada je Neymar srecan..mada bih vise volela da sam na utkamici Reala,ali dobro..ja treba da podrzavam svog muza.
"Sam..." trgao me je Neymarov glas iz razmisljanja
"Reci bebo"
"Podji samnom" povukao me je za ruku,prvo nisam shvatala gde idemo zatim sam shvatila da idemo u svalcionicu
"Tako je sve savrseno...prosto ne moze da bude bolje,ali..."
"Ali?" upitala sam ga uplaseno
"Ja umirem od nervoze..nikako ne mogu da sastavim recenicu koju bih te pitao.."
"Hajde smiri se.." zagrlila sam ga i skrenula sam pogled na klupu i tada sam ugledala dva ista dresa.Dva ista dresa Neymara.
"Mislim da znam sto zelis.." pruzila sam svoju ruku i uzela manji dres
Skinula sam majcu koju sam nosila i obukla sam svima dobro poznat dres.Dres broj 11 sa najlepsim imenom Neymar Jr
"Nemoj da zaboravis da poneses moju majcu kada budemo isli kuci" nasmejala sam se
"Prelepa si.." spustio je svoje ruke na moj struk i povukao me je ka sebi.Njezno spustajuci svoje usne na moje.
"Ne bih bas rekla da mi ove boje lepo stoje"
Nazalost ovaj prelepi trenutak sa Neymarom je okoncan,jer su se otvorila vrata i poceli su da ulaze decki Barce.
"Ohh nismo znali da ste ovde" rekao je Pique
"Nema veze,ja svakako idem.." odgovorila sam
"Srecno.." pustila sam Neymarovu ruku
Neymar P.O.V.
