~Nemoj da te plasi da mene vise nema,ja srecan sam kada gledamo u zvezde istog neba...C.~
Neymar P.O.V.
"Nedostajaces mi mili.." poljubio sam Davija
"Papaiii i ti meni.." odgovorio je tuzno
"Nemoj biti tuzan,docices i to kod mene malo u Barcelonu.."
"Da li cemo se i tamo igrati sa loptom?"
"Naravno da hocemo"
"I tamo ima sladoleda?"
"Da,ima.." odgovorio sam uz osmeh
"Ti si uvek gladan.." pomilovala ga je po kosi Raf
"Nisam.." pogledao ju je namrgodjeno
"Jesi,jesi.." nastavila je da ga zeza
"Idem ja kod Sam..ona bar jede nesto ukusnu.." odgovorio je pomalo besno.Spustio sam da dole i on je potrcao prema kuhinji.
"Ovaj..da braco..ona stvarno sve vreme nesto jede.."
"Pa?Nije valjda da ti to smeta?" gledao sam je zacudjeno
"Naravno da ne..nego da nije mozda?" upitala me je pokazujuci prstima prema svom stomaku
"Znas...nisam je nikada videla da nesto puno jede..ali sada.."
"Raf...nemoj molim te da mi golicas mastu..umislicu nesto sto nije.."
"Uredu..uredu..cutim.." odgovorila je te krenula prema dvoristu.
Ah..sada mi je proradila masta..Morala je da mi kaze nesto tako..Ali...sa druge strane sta ako je to istina?Onda sam ja najsrecniji covek na svetu..Hmm..u ovom slucaju se nadam da zastita koju smo sve vreme koristili nije bila dobra i da je ona trudna...silno zelim njeno dete da drzim u narucju..
Stajao sam u vratima od kuhinje,samo sam je posmatrao kako slatko jede neki kolac sa Davijem.
"Davi,idi u dvoriste da se igras sa Raf,moze?" upitao sam ga
"Mozeee.." skocio je sa stolice i krenuo prema dvoristu
"Sam.." seo sam kraj nje
"Bebo?" nasmesila se
"Malo sam tuzan ...sto veceras krecemo.."
"I ja..ali ceka te tvoj san..a mene moje knjige.." uzdahnula je i skrenula pogled ka vencanom prstenu
"Ooo da.." stavio sam moju ruku na njenu,na sto se samo nasmejala.
"Savrseno mi pristaje.."
"A meni ti savrseno pristajes.."
Volim trenutke kada mi nista ne kaze,samo se onako nasmeje kako ona ume..I oci joj zasijaju onako najlepse.Dok me gleda,osecam njenu ljubav...Ne znam kako se to desava,ali kada me pogleda osecam se smireno,srecno,voljeno..
"Kolac?" upitala me je
"Ne,mogu..ali jedi ti i umesto mene"
"Hey,zar mislis da ja mogu toliko puno da pojedem?"
"Mislim da da.." odgovorio sam i ona je prestala da se smeje.
Sta sada bi?Nisam nista rekao,mislim valjda..
"Uf,dobro mislis..Jer sam strasno gladna..nego ovaj moram jos neke stvari da spakujem.."
"Idi slobodno,recicu Raf da ode do tebe da ti pomogne"
"Hvala,ali nema potrebe..neka se ona samo sunca" odgovorila je te me kratko poljubila
"Malo vise.." promrmljao sam
