Narkotičan (završena)

7. Ili?

"... i takodje još jednom Vas podsećam da je "Lush" porodična firma. Imamo svoju proizvodnju, odgovaramo zahtevima kupaca na tržištu, bez ičije pomoći, te Vam po ko zna koji put ponavljamo da nismo zainteresovani za bilo kakvu saradnju, pogotovo za pripajanje bilo kakvoj korporaciji.

S poštovanjem, ispred "Lush"-a

Harper  O. Evans"

Tako. Da odgovorim na jedan od dosadnih mejlova "DeSto Corp"-a. Ne želim nikom da prodajem firmu. Međutim, oni su videli zlatnu koku u "Lush"-u.

Ponovo čitam mejl, stižem do kraja i odlučim da ono "Olivija" obrišem. To je to. Poslala sam mejl i pozvala moju sekretaricu Saru.

- Sara, možeš li da mi skuvaš kafu, molim te?

- Stiže odmah, šefice! - spremno je odgovorila uvek nasmejana Sara.

- Skuvaj i sebi i dodji do mene. I Sara? Molim te, nemoj me tako zvati! Harper je sasvim u redu.

- Hmmm... Ipak ne! Ovako mi više odgovara! - glasno se nasmeja, tako da sam čula smeh i kroz zatvorena vrata kancelarije i kroz slušalicu.

Spustila sam slušalicu i okrenula se u fotelji. Dve nedelje sam ovde i sve ide kako treba. I posao i narudžbine i isporuke, baš sve. Mislila sam da će nam trebati neko vreme da se uhodamo, da posao krene, ali naši proizvodi su se reklamirali sami od sebe. Takodje, moja prijateljica sa fakulteta, mi je pronašla pravu ekipu i na tome sam joj bila posebno zahvalna.

Sara se odlično uklopila kao sekretarica, ma bila je više od sekretarice. Ugovori, sastanci, organizacija, sve je držala pod kontrolom. Sa druge strane, Ava je postala moja desna ruka, ona je šef i računovodstva i kadrovskog.

Obe su mojih godina, obe slobodne i obe mi se dopadaju. I obe "prete" da postanu moje bliske prijateljice.

Bez kucanja, Sara upada u kancelariju i nosi dve kafe. Navikla sam na ovo njeno upadanje, čak mi je bilo simpatično.

- Sad će i Ava doći - ostavlja kafu ispred mene, stropošta se u fotelju ispred mene i uzdahnu.

- Šta je?- pitam.

- Nisam spavala noćas, kafa mi treba.

- Ti nikad ne spavaš! To nije ništa novo - Ava uleće u kancelariju balansirajući u jednoj ruci sa šoljicom kafe a u drugoj noseći fasciklu prepunu papira. Ostavi sve na mali stočić i ona se zavali u fotelju. Pogledaše jedna drugu značajno a zatim mene.

- Šta smerate? - upitam ih, jer imaju takve face.

- Ok. Slušaj šefice - poče Sara - htele bi da ti zahvalimo na ovom poslu što si nam dala.

- Nema potr...

- Ne! Sačekaj da završim. Ni jedna ni druga nismo imale posao u struci. Ja sam konobarisala, a Ava je radila u butiku. Ti si nam dala šansu da se dokažemo, da zaradimo pravu platu - u jednom dahu ispriča Sara.

-Tako je - složi se i Ava - dala si nam šansu, i posle tri dana nam dala da potpišeno ugovor za stalno. Zbog toga ćemo ti biti večno zahvalne. Radimo posao za koji smo se školovale, radimo posao koji nam se svidja, i nije baš najvažnije ali, radimo posao u firmi čiju kozmetiku obožavamo. Zbog toga, ja imam novaca da pomognem svojoj porodici, a Sara... pa ona ima više novaca da kupuje ljubavne romane.

- Heeej! - viknu Sarah - Ne diraj mi romane!

- Htele bi da te izvedemo na večeru.

- Nema potrebe, zaista cure! Da li Čujete šta vam govorim!?