Narkotičan (završena)

14. Ličiće na oca

- Ajde, imam ga tu, na video pozivu - reče mi Markus i spusti slušalicu.

Konačno! Ostavljam sve papire na stolu i krećem ka njegovoj kancelariji. Obratim se usput sekretarici 

- Kod Markusa sam u kancelariji, ne prebacuj nikakve pozive.
- U redu, šefe.

Žurim kroz hodnik, a usput me zaustavlja šef Odseka za nabavku i drži neke papire u rukama koje mi pruža
- Direktore, u vezi onog što smo juče pričali...
- Nemoj sad, nemam vremena, ostavi kod sekretarice -  prekinem ga i nastavljam dalje. 

Ne mogu da se bavim tim stvarima sada, detektiv je na vezi. Osećam da će se situacija razrešiti. Obuzeo me neki nemir. Kao da će se nešto desiti. Ne mogu da procenim da li će to biti nešto dobro ili loše. I zbog toga sam uznemiren. Samo, imam neki osećaj. 

Iako se sa druge strane osećam dobro što mi se lepotica javila, napokon. Tražila je vreme, i daću joj ga. Taj osećaj kada sam video njenu poruku na ekranu, ne mogu da opišem. Srce je tuklo dvesta na sat dok sam je otvarao. Bitno je da se javila. Rešićemo sve.

Upadam bez kucanja u kancelariju i zatičem Markusa kako sedi u fotelji a na staklenom stoliću ispred njega stoji otvoren lap top. Markus se smeje i priča  sa nekim sa druge strane ekrana.

-I? - sednem pored njega i na ekranu ugledam dečka, naših godina, crne kratke kose i velikog osmeha.

- Devine, ovo je Lazar. Lazare ovo je Devin, za njega si radio tu proveru.

- Drago  mi je. 'Ajde da počnemo, sigurno si nestrpljiv.

- Ne, i nisam - nervozno kažem, a Markus me mune laktom.

 - Ovako, druže, ono što sam saznao od momenta kada ste me kontaktirali je  da je kretanje gospodje Amande u zad...

- Ona nije gospođa, ona je sponzoruša - prekinem ga.

- Daj Devine pusti čoveka da priča jebote!

- Izvinjavam se, jednostavno sam poludeo od čekanja.

- U redu je, i ja bi poludeo da neka ženska pokuša da mi poturi dete - kaže taj dečko Lazar - hoćeš li dužu ili kraću verziju druže?

 - Jebote, samo pričaj!

- Amanda je paralelno dok je bila u vezi sa vama takodjer bila i sa Liamom Hačinsonom.

- Jebote! Sa njim!?

Markus me pogleda i upita
- Ko je taj?
- Znaš ga, njegov otac je vlasnik one najveće kockarnice u Majamiju. Tatin sin, nikad ništa nije radio, smo troši pare.
- A, da znam, išli smo kod njega par puta da se kockamo.
- Da, pa Amanda održava vezu sa njim već dugo, čak i kada je bila u navodnoj vezi sa tobom. Prekinu, pa se opet pomire, kako da kažem...
- Pojebu se, misliš?
- Devine! - opet me Markus smiruje, a ja na to zakolutam očima.

 - Nemoj, čovek je u pravu. Jeste tako. Uglavnom, dete je njegovo. Kada je saznala da je trudna, otišla je kod njega da mu kaže, medjutim, nije postupio onako kako je ona mislila da će biti. Bacio joj je novac u lice, rekao da prekine trudnoću. Ona to naravno nije uradila, nego je pronašla žrtvu - tebe - pokaza prstom na mene.

- Kako je mislila da mi podvali dete, pa jel ona normalna!? Ona očigledno nije informisana da postoje DNK analize!

- Njen plan je bio da te natera da je oženiš, a posle, ako ili tačnije kad utvrdiš da nije tvoje, da te ucenjuje razvodom, izmuze pare i tako to.

- Jebote, laknulo mi je. Nemoj me pogrešno shvatiti, ja sam bio siguran da dete nije moje, samo mi je napravila veliki problem sa tom pričom.

- Verujem ti, druže - reče lik na ekranu - poslaću ti izveštaj kratak na mejl, da imaš.