Between good and bad boy

Poglavlje 12

“Kada sam te prvi put ugledala Marry, videla sam sebe od pre par godina. Plasila sam se da li sam dovoljno jaka da se suocim sa necim sto vucem jos uvek kao ogroman teret za sobom? Da li cu uspeti da ti pomognem? Plasila sam se i jos uvek se plasim. U dogovoru sa tvojom mamom i tatom pristala sam da ti budem terapeutkinja, ne zeleci da primim ni jednu jedinu funtu. Jer, pomagajuci tebi, pomazem sebi. Moja prica se u mnogome razlikuje od tvoje, ali taj bol i oziljak ,koje obe imamo neizmerno veliki, je isti. Ni manji, ni veci totalno indenticni. Ti  i ja smo dozivele dosta poraza, osetile poneku pobedu i ono sto svakog moze da ubije...ljubav. Tacnije ljubavna opekotina, bol, rana, kako god. “

Bila sam sasvim zbunjena ovonedeljnom terapijom kod gospodjice White. Dva meseca nakon dolaska kod nje, ona je odlucila da govori o njoj. Nisam razumela sta je time zelela da postigne, ali sam cutala. Bila sam spremna da je saslusam. Ponekad je nekim osobama samo to i potrebno.

“Imala sam 26 godina, zavrsila sam i diplomirala psihologiju na Harvard-u kao najbolja u klasi, sve mi je islo, posao, ljubav, bila sam neizmerno srecna. Moj verenik Zac i ja smo zakazali vencanje za moj 27 rodjendan. Bilo je prelepo!

Odlucili smo da se uzmemo u Central Park-u u Njujorku. Taj dan, park je bio zauzet samo za nas. Bilo je stolica, cveca, mostic je bio prekriven belim orhidejama, mojim omiljenim cvecem. Moja mama, njegova mama i tata u prvom redu, dok me je on cekao kraj oltara. Na sebi je imao sivkasto odelo, koje se prisijavalo na jesenjem suncu, belu kosulju, crvenu kravatu i belu ruzu za reverom. Moja vencanica je bila kratka, sasvim neobicna. Bila je malo iznad kolena, vise kao haljinica, rukavici su mi bili na bretele protkani cipkom. Oko stomaka mi je bila crvena traka od svile iz Damaska, koja je na ledjima pravila masnicu. U rukama buket predivnih belih ruza, dok je moj put do njega bio posut crvenim. Mali veo mi je padao preko ramena, pokrivajuci V izraz na mojim ledjima. Sa tatom koji me je drzao pod ruku, laganim korakom sam koracala ka njemu, koji nije skidao osmeh sa lica. Marry ne mogu da ti opisem osecaj srece, jer tu vrstu srece jos nisi dozivela. Sve savrseno, divno, poput neke moderne bajke. Medjutim, nemaju sve bajke srecan kraj. Makar ne ova gde sam ja tumacila glavnu ulogu.” - zastala je na tren otvarajuci svoju fioku. U ruci je drzala dve fotografije. Prva jedne devojke koja je imala po mojoj proceni preko 30 godina i jednog mladica njenih godina, rekla bih.

“Ova devojka se zove Peny, bila mi je najbolja drugarica.”

“Bila?”- zapitala sam.

“Da, na dan vencanja kada je svestenik upitao da li Zac zeli da se uzmemo on je uzeo nju pod ruku i odleprsali su sa vencanja zeleci mi srecu u braku sa mojoj diplomom.”

“Neverovatno.”- bila sam zacudjena koliko njenim priznanjem toliko i smeloscu njenog verenika i njene tadasnje najbolje drugarice.

“Ali zasto cuvas njihove slike?”

“Ne znam. Mozda da me podsete da ne treba da verujem i da se ikada zaljubim.”

“To je glupost!”- ciknula sam.

“Ako si se opekla na vrelo mleko, zar ces i u jogurt duvati?”

“Radim isto sto i ti radis sa Zayn-om i Niall-om.” - kao grom iz vedra neba mi je uzvratila odgovor na ovo moje pitanje. Nije mi bas bilo svejedno, moja boginja je frktala na nju poput neke besne macke, dok je podsvest zagledala sveze nalakirane nokte imajuci osmeh slatke pobede na usnama.

“Ne razumem...”

“Ti si kao i ja povredjena, kao sto sam ti to vec rekla. Zatvorila si se u sebe i ne zelis da cujes ikoga. Razocarana si jer su tvoje najbolje drugarice samo nemo posmatrale ono sto se prikazivalo u sali skole, ne ucinivsi nista poput Peny koja je otisla zajedno sa Zac-om. Sto je poput Niall-a i Zayn-a u jednom. Kao i ja si pokusala sebi da oduzmes zivot i jos uvek se boris protiv te tamne strane svoje licnosti, balansiras izmedju zivota i smrti ne nalazeci razlog za zivot, poput nekog slepca, kome je ceo zivot u tami. Cak i on ima cvrsci razlog za zivot od tebe.”