"Ne zaboravi me" - Završena

81 deo

Okrećem se nakon što začujem Ingvild i skupim obrve. Baš kad prestanem da razmišljam o njoj - pojavi se.
Ja:Šta još možeš da uradiš?
I:Ne osuđuj me. Bila je špijun. To je bilo ispravno.
Ja:Ingvild, ovo je druga osoba iz grupe koju si ubila. Šef će saznati, i onda će požaliti što je oterao Jovanu. Ubiće te.
Znam da ne pomažem ali ako nastavi da vrši pokolj, u ruševini od deset spratova sa 1000 ljudi ostaće samo ona.
I:Kamo sreće da je to uradio još tad...
Promrlja za sebe ne mislivši da ću je čuti, ali ne uspem da se suzdržim već postavim pitanje.
Ja:Kad?
Pogleda me kroz trepavice i odmahne glavom.
I:Ono što sam uradila...
Moj POV
Gledamo se u oči i srce mi brže lupa. Ako ono pismo stigne do jebenog Šefa, završila sam karijeru. Da je sreće da me ubije, poslaće me kod Sanije i plus mi "pokloniti" čuvare. Ne bih mogla da mrdnem. Dovoljno sam mu problema u poslu napravila, ovo bi presudilo mojoj slobodi koju toliko volim.
FLASHBACK
P:Ne... ne mogu da... dišem...
Priča slabašno dok sve više zatežem debelo konopac oko njenog vrata. U momentu kada prestane da se opire shvatim da je umrla, te vidim siluetu kako protrčava pored mene sa sve belim listom papira. Ako su to beleške o ovome i svemu što sam joj na samrti napričala o prstenu... Još ako stigne do NJEGA, ja sam gotova...
Kraj FLASHBACKA
M:Čekaj, kakve ti veze imaš s prstenom i šta si pričala?
Sumnjičavo me pogleda. Ma ajde nek ide život, i tako zna za polovinu sranja koje sam uradila.
Ja:Ja sam ukrala prsten.
Slegnem ramenima i kažem hladno, međutim, bez obzira na to kako trenutno izgledam, jako sam nervozna. Gledam kako menja boju i izraz lica pa steže pesnice i još više skuplja obrve.
M:Ti... Zašto?! Ti... Ingvild zaista više...
Trlja kapke kažiprstom i palcem leve ruke dok desnu drži na kuku.
Ja:Miloše nisam ja...
M:Nisi ti kriva što pričaš šta ne treba pred onima koje ubijaš iako nemaš pojma da li ima nekog u toj prostoriji gde si ti. Još ga nisi ni ubila! Pa ja ne...