Veni Vidi Vivi

Osam

Lili još nije stigla kući, a Maki i Danijel su spavali u mojoj dnevnoj sobi.
Polako, završila sam svoj ritual trčanja, doručak i polako krenula da budim muškarce.

Ne, nisam spavala. Nisam mogla, jer svaki put kada se o prošlosti govori, ja padnem u neko stanje preispitivanja, šta je prav, a šta pogrešan put.

I nikako nisam nalazila gde je to pogrešno skretanje, gde je Albukerki.

Danijel je izgledao potpuno isto dok spava. Upravo onako kako sam ga pamtila, kako sam ga gledala svako jutro. Ono što mi posebno nije davalo mira je pitanje zašto njega nisam mogla da volim!?
Zašto sam tražila u muškarcima nešto što sigurno neću naći?
Zašto to nije mogao da bude Danijel koga sam poznavala poslednje pet godine, sa kojim sam delila mnogo toga dobrog, a znao je i sve loše o meni?
Zašto sam njegove dodire doživljavaka kao incest, zašto ga nisam posmatrala kao muškarca?

Stidljivo, jedva čujno kucanje na vratima me trglo iz ludačkih misli i polako sam prišla "špijunki". Bojana i Bojan su stajali s druge strane vrata i nešto se domundjavali.

Vratila sam se u dnevnu sobu i taman htela da odkuliram, kucali su ponovo. Malo agresivnije sada...

- Daki, budi Makija, nastavljamo šou! -  šapnem mu na uho i on poskoči s kauča.

Treće kucanji i moje graktanje - Evo -  smirilo je ljude s druge strane vrata.

Maki je razdrljao kosu i skinuo košulju, otkopčavajući dugme pantalona, Danijel nije bio bolji, a ja sam se svukla u majicu i gaćica.

Prišla sam vratima i širom ih otvorila.

- Taman na kafu! - kažem s osmehom i uhvatim ih zbunjene.

- Ne bismo smetali! - reče Bojana, Bojan ćuti...

- Udjite, brzo će kafa...

Pratili su me do dnevne sobe i dva kršna muška primerka bogovskih tela. Oba obnažena, oba zanosna.

Koliko god možda Bojan delovao zgodno, vidim da guta knedle pred ovom dvojicom.

- Upristojite se momci! - kažem, kao pretim, ali se smejem.

- Noćili su ovde? - reži kroz zube, ja ga čujem, a čuju ga i oni.

- Bilo me strah da budem sama, pravili su mi društvo! - izgovorim lagano i odem po kafu.

U stanu je zagrobna tišina. Ni muva se ne bi čula da je bila koja u sobi.

Donosim šoljice sa vrućom tekućinom i ispred svakog stavljam njegovu...

- Daki, vraćam se na posao za nedelju dana. Hoće li sve biti spremno? - pitam, ne serendam, istina je. Vraćam se na posao, vraćam se svom životu.

- Sve te spremno čeka, pratili smo sve šeme koje si ostavila, a mediji su pokriveni.

Klimnem glavom, apsolutno nezainteresovana što ne poznajem Makija, što su tu bata i sekica iz pakla.

- Lili se vraća sutra, čini mi se, ona je uzela kraći odmor, imamo u planu da nakon Italije odemo u Tursku.

- Znam za Lili, zato me brine što je noćas isparila...

- A čime se vi u opšte bavite? - najednom čusmo Bojana koji je do tada ćutao kao riba.

- Endži je madam jedne javne kuće, ja sam pimp, Maki je niko, Lili je glavna kurva!

- Molim?!??

- Daj, šta se primaš? Svi smo studenti i radimo na projektu kod Lilinih i Endžinih rodjaka! Tamo smo na stažu! Lili studira dizajn, na završnoj je godini, Endži je na fakultetu umetnosti. Ja sam arhitekta, tako da radimo prostorno planiranje, da ne kažem enterijer i eksterijer.