Tamna strana meseca

Revolucija

Једног јутра смо нестали била је јесен
кафа је исто мирисала кугла је наставила да се окреће само ме је стегло у грудима
јел си то био ти или спрега туге и срамоте нашег народа
био је пети октобар
овај пут, моја лична револуција која ће изгледа ми, трајати много дуже од једног дана
Мишу није несрећа ако ме не волиш
несрећа је ако ме никада ниси ни волео
несрећа је што ја тебе јесам и то што ме је стегло
то ниси ти
то је линија паралелне будућности оне које можда више нема,
оне која је једном могла бити тако јасна кристална и чиста
као кад се стакло ломи у комадиће пуца та линија, урушава се уназад ка овој јесени и овом октобру
ка мени овде унапред да желим, надам се да ће револуција бити вредна свега што је оставила иза себе
сва срца која је опустошила сломљене грађевине
искривљене бандере
крвава лица
уплакане очи
подерана и похабана одећа
зверски погледи и мржња празна, сурова, ни према коме ни према чему
мржња
а љубав? могу ли је наћи кроз револуцију надам се да је вредела