Tamna strana meseca

Tebi

Дрвена су врата тешка
и гвоздене полуге на њима
и очи су ти тешке
осмех ти је делимично искрен док ходаш
са руком у џепу и жељом у зеници
светла је коса твоја што кад ветар прохуја додирне ти густе обрве
густа је и туга
мери се запремином
и ваздух око нас кад гледаш ме
рука ти је хладна очи су ти гладне
а у загрљају твом је топло, топло
као на рајском острву док албатрос прелеће палме
кокосово млеко пијем из руке
нисам жедна ничега
сем тебе
ватра гори изнад плавентила твојих леђа
капци су ти љубичасти и танани, прозирни
не пуштају ме увек, боре се против мене
мачевима и сабљама, дрвеним и металним
твоје је тело цело
челик хладан, а испод њега вулкан од блокова
векова испуштане лаве станује
хоће ли ме прогутати кад се успењем
или ћу упасти и преживети
црна је шума испред твог погледа
у њој седим у столици за љуљање
и жутој хаљини
дижем поглед ка теби, руке су ми беле и уморне
поглед ми је далек и сетан
љуљам се тако и гледам те нетремице
препознајеш ли ме
после свих ових година
машем ногама пар милиметра изнад тла, одгурујем се и маштам
прилазиш ми сигурно
са птицом на рамену и вуком покрај ногу
пружаш ми хладну руку и шума се око нас сужава и затвара
водиш ли ме негде
или ме заувек остављаш
волиш ли ме још или се од мржње светиш
пусти тај бес на мене и корак
пусти корак
и носи ме, води
плутај са мном
одвежи ме и свежи ме
заустави ме и пусти ме
куни ме и мази ме
насмеј ме и расплачи ме
опсуј ме и пољуби ме
мрзи ме и воли ме
ал ме понеси са те столице
подигни ме у жутој хаљини
стави птицу на моје раме
а на твоје моју главу
замрзни ми поглед у свом
замрзни ми слику у зеници
остави да плаво тиња у мени
не терај га, не убиј га
и иди бос кроз зелену од росе мокру траву
осмехни се као сасвим малени дечак
док нас вук прати