Zlatna devojka-završena☑️

"Iznenađenje"

Jessica

Ustala sam kada sam osetila da Chris nije pored mene. Tako mi prija ovaj mir. Toliko sam volela ranč i bilo mi je žao što sam otišla, ali da nije tako bilo nikad ne bih upoznala Christiana. Nešto dobiješ, nešto izgubiš. Otišla sam i zbog Dextera. Iz prvih redova sam videla kako je to kad ne podržiš nečije snove. On možda misli da sam bila mlada, ali ja se svega sećam. Iako me je podržao, znam da mu falim. Nakon pogibije roditelja još više je ojačala naša bratska veza.

"Ola Carmensita."

"Ola chica. Kako si spavala?"

"Odlično. Gde mi je čovek?"

"Otišao je sa Carlom na jahanje. Sviđa mi se on, čuva te."

"Dobar je. Ima toliko obaveza, ali uvek nađe vremena za mene. Nego, jel se javljao moj namrgođeni brat? Meni nije od juče."

"Eh, već mogu zamisliti kako mu je i kako će tek gunđati kad se vrati."

Carmen je stavila moju omiljenu limunadu ispred mene.

"Poveo je Teresu."

"E da. Ne znam chica, taj odnos je jako čudan. Ona zamišlja da je i više nego jeste, a on je pušta."

"Ne sviđa mi se ona Carmen. Mislila sam da će Dex sam da ode u New York. Delovalo je da mu treba odmor i promena."

"Ona vodi posao za njega, zar misliš da bi mogao da ode a da ona ne zna?"

Odmahnula sam.

"Idem da trčim."

...................

Terenac mog brata stajao je parkiran kada sam se vraćala sa trčanja.
Brzo sam uletela u kuću i zakucala se baš u njega.

"Polako mišiću."

"Dex, stigao si? Zašto mi nisi javio?"

Gledala sam u brata koji je bio smrtno ozbiljan. Šta se sad desilo? Zar mu je presela moja haljina?

"Sedi Jess."

Nije je našao, ne želi...

"Moram na tuširanje."

"Brzo ćemo."

Znala sam sve njegove faze, ali ova me plašila. Mirna i tiha. Više bih volela da viče.

"U redu. Šta se desilo u New Yorku? Ništa od haljine, a?"

"Jessica, da li si me namerno poslala tamo? Da li je sve to tvoja ideja?"

"Pa naravno da je moja, ne razumem. Tragam za tim kreatorom dugo. Mislila sam..."

"Tišina!"

O Bože!

"Pronašao sam je."

"Zaista? O Dex..."

I dalje je izgledao ozbiljan. Čemu to?

"Zašto si onda takav? Učinio si nešto skoro pa nemoguće. Ti si divan brate."

"Hm..."

"Dex, šta nije u redu?"

"Izvinite. Čula sam glasove."

Na vratima je stajala devojka. Isprva joj nisam videla lice jer je bila u senci.

"Jess, upoznaj svoju kreatorku."

I onda je ona iskoračila.

"Drago mi je Jessica. Ja sam..."