Zlatna devojka-završena☑️

"Njen otac"

Dexter

"Kakve su tvoje namere?"

"Zašto je moja ćerka u tvojoj sobi?"

"Da li to koristiš svoje gostoprimstvo?"

"Ne, naravno. Razbolela se, a nije htela da mi kaže."

"Aha. I šta sad?"

"Sve je u redu, gospodine Nollan. Poštujem vašu ćerku i mislim ozbiljno sa njom."

"Isto kao onda što si mislio?"

"Ne."

"Dečko, prošao sam sve faze sa njom. Patnju, tugu, bol, odbijanje."

"Tata"

"Ništa tata, Cali."

"Prihvatam sve. Učim na greškama gospodine. Neću više takvo nešto ponoviti. Ne, nakon što sam ponovo pronašao Cali."

"Hm, nisam ubeđen ali svako zaslužuje šansu."

"Hvala vam."

"Ne zahvaljuj se. Razdaljina između Australije i Amerike je ništa. Doći ću ako se samo požali na tebe."

"Razumeo."

"Ako joj samo suza krene."

"Tata, dosta. Čujemo se sutra."

Još uvek sam pod utiskom. Prošlo je par dana a razgovor koji sam vodio sa Calinim ocem okupira mi misli.
Mislim ozbiljno. Neću je pustiti.
Da li će ona sama poželeti da ostane?
Sviđa joj se ovde, znam to. Stalno govori kako sam napravio dobar posao i kako je, uprkos svemu, ponosna na mene.
Predana je svom poslu i to mi prestavlja najveći problem. Ja sam tu zakazao. Toliko voli da crta, u stanju je ceo dan da presedi na istom mestu stvarajući. Nešto što će sutra biti svetski hit, koliko je talentovana.
Nollan je u pravu, uprskao sam.
I zato više ne smem.

"Hej Dexe, kada ćemo po nove mašine?"

"Teresa."

Teresa se nakon proslave povukla u Austin. Bila je u našem sedištu tamo, čak me nije ni zvala. Sve je rešavala mejlom ili faxom.
Ali danas evo je.

"Stojim ovde već pola sata Dextere! Dođu sebi, zaboga."

"Tu sam. Kaži."

"Kažem da ti je dizajnerka zavrtela mozak. Pričam ti o velikoj investiji koju sam sklopila sa donatorimađ iz Ilinoisa. A ti?"

"Tere, nisam raspoložen i kao što sam već rekao, Cali da ne uzimaš u usta. Neću se ponavljati."

Razumem da ponekad odbijaju da prihvate, ali zaista sto puta nacrtati... To nije upornost, to je opsesija.

"Ah, kučence"

Zgrabio sam je za ruku i cimnuo.

"Ti i ja nemamo ništa, nikad nismo ni imali. Ništa ti nisam obećao. Dakle, ništa."

"U redu, pusti mi ruku nasilniče."

Pustio sam je, uzeo šešir i krenuo da izlazim.

"Ostaviću ti na stolu ugovore. Ja ih neću potpisivati za tebe."

Krenuo sam iza vetrenjača nekud, bilo gde.
Dani su prolazili i sve je bilo dobro. Ali pitanje budućnosti viselo je u vazduhu. Nisam hteo da pritiskam Cali jer je radila za Jess, ali isto nisam smeo da joj dozvolim da pomisli da ode a da nešto ne rešimo.
Jess je bila presrećna, svakog dana zvala je Chrisa i prepričavala mu dan. Iako su bili daleko, niti jednog momenta nisam kod njih osetio problem.