IZA PONOĆI (završena)

12.

"Onda mogu da ga zadrzim? 🙊🙊" -brzo sam otkucala čim sam povratila dah dok mi je srce i dalje ludački kucalo. Nisam ostavila telefon, držala sam ga u ruci i buljila u ekran, pipkajući ga svaki čas kako se ne bi isključio. Kad sam posle nekoliko predugih minuta videla obaveštenje za poruku potpuno sam se ozarila. Sačekala sam nekoliko trenutaka pre nego što sam je otvorila na neki čudan način mi se dopao taj osećaj strepnje koja mi je kuvala u stomaku.

"Ja sam razumeo da si ga vec zadrzala." - mogla sam da ga zamislim kako to šmekerski izgovara.

"A vidis da se pravim fina 😂😂"
"Svakako ti ga nikad ne bi vratila nikad! Nista udobnije i prijatnije u zivotu nisam obuka. 🤩🤩🤩"
"Od cega je uopste napravljen? 🤔🤔" - pisla sam gestikulirajući kao da on može da me vidi.

"Znaci folirantkinja."
"Ali ti se dobar ukus mora prizanti čim ti se dopao kasmir." -brzo je odgovorio.

"Aaaaa nisam folirantkinja 😧😧😧"
"Samo sam seljanka lmao, nisam ga izabrala zato sto je od kasmira vec zato sto je imao najveceg konja 😂😂😂😂😂" -više uopšte nisam učestvovala u razgovoru za stolom prestao je da me znaima.

"Konj je dobar ukus."
"Dopao ti se i na bade mantilu..." -pročitavši to doslovno sam u nozdrvama osetila savršen miris sa njegovog bade mantila.

"Mnogo se ložim na Ralph Lauren, ali nisam znala da imaju bas tako dobar parfem. 😍😍😍"
"Trebala sam ti i njega maznuti.😛😛😛" - gurnula sam nos u džemper pokušavajući da osetim da li i dalje bar malo miriši na njega.

"Smorili smo te pa bleiš na fonu." -vratio me je za sto Vukašin prešavši prstima preko mog ramena koje je izvirivalo iz džempera.

"Ma mama me cima kada ću kući, nismo se videle ceo dan." -slagala sam netrepnuvši nadajući se sa ću ubrzati odlazak.

Sve dok mi se Đorđe nije javio veče mi je bilo jako zanimljivo. Ali od tog momemta zanimalo me je jedino da gledam u telefon. Martina me je značajno pogledala dajući mi do znanja da je shvatila kako se nešto dešava. Zatim je počela da priča kako se davila u buretu sa kišnicom dajući mi tako prostora da se vratim telefonu.

"Uvek mozes da se vratis po ostatak." -pisalo je na ekranu mog telefona a ja sam se raskezila od uha do uha.

"S obzirom da si me nahranio, obukao, oprao i otpremio kuci sa po torte verovatno mi ne bi otvorio vrata.😋😋😋" -kucala sam po telefonu vrpoljeći se na stolici.
"A sta radis sad bas sad?" -napisala sam, nesačekavši odgovor, ono što mi je tog momemta prošlo kroz glavu.

"Uvek mozes da proveris."
"Sad bas sad lezim u krevetu i pisem sa tobom." -sva sam zadrhtala od te poruke, setila sam se tog kreveta i osećaja koji je u meni budila mjegova blizina. Želela sam da se stvorim tamo.

"A jesi na svojoj ili na mojoj polovini?🤭🤭" -želela sam da ga zamislim.

"Prvo moramo da definišemo koja je moja polovina, ona sa koje si me isterala ili onu na kojoj sam spavao?" - tek onda sam shvatila da sam ja ustvari sve vreme spavala na njegovoj strani kreveta i to mi je bilo baš jako slatko.

"Ona na kojoj sam ja spavala je moja a ona na kojoj si ti spavao je tvoja. 😁😁😁" - pravila sam se blesava, nadajući se da može preko poruka da provali moju veselost.

"Ti si spavala na meni." -uspela sam da pročitam pre nego što mi se ugasio telefon.

Stalno mi je bio prazan telefon ali nikada se u životu nisam toliko iznervirala što se ugasio. Spakovala sam glupi telefon u torbu i pokušala da prikrijem svoju nervozu uključujući se u razgovor za stolom. Laknulo mi je kad sam shvatila da konobar donosi račun za naš sto.