Relics: Curse Of The Ring

vii

,,Ne pada mi na pamet."

,,Ali moraš! Za mene!"

,,Ma nema te puške Julija!"

,,Katarina!"

,,Ne!"

,,Šta se dođavola dešava ovde?!" Tesa praktično uleti u svlačionicu gde smo samo Julija i ja ostale posle fižičkog. ,,Čuje vas cela prokleta škola!"

,,Julija me je prijavila za navijačice!" Optužim, praveći veliki korak unazad od pom-poma i kraljevsko plave uniforme.

Tesa nas pogleda suho ,,Vi majke mi niste normalne."

,,Tesa! Urazumi je molim te!"

,,Pa, ona kad bi imala razum, možda bih i mogla."

,,Hej!" Pogledam je uvređeno i ona se šeretski nasmeje.

,,Istina boli." Suzim oči na nju kad Julija ispusti zvuk dosade. Pogledam je i prekrstim ruke, streljajući pogledom uniformu u rukama.

,,Molim te, Kaća! Jedna proba! To je sve što tražim! Molim tee! Molim te! Molim te! Molim te!"

,,O, za ime svega samo pristani već jednom!" Tesa se brecne i ja uzdahnem, uzimajući uniformu iz Julijinih ruku.

,,Samo jednu probu!" Ja upozorim kako ona cikne i skoči mi u zagrljaj. Prevrnem očima kako se ona povuče i široko se osmehne.

,,Sutra posle škole, pored fudblaskog terena!" I nestane iz svlačionice. Uzdahnem, gledajući u uniformu i pom-pone kao životne neprijatelje. Tesa se nasmeje mojoj faci i povuče me napolje, u utrobu pakla.

,,Ma biće ti dobro. Videćeš. Otarasiš se viška energije. A i momci te saleću k'o moljci." Izvijem obrvu, pogledavši je ispod oka.

,,Govoriš iz iskustva?" Nasmejem se i ona me prostreli pogledom.

,,Začepi."

,,Ooh. Da ti nije taj tajnoviti-"

,,Doviđenja, Katarina." Glasno se nasmejem kako ona nestane niz hodnik i odem na svoj poslednji čas za danas.

•

,,Nisu oni takvi zapravo." Julija kaže, sedeći za šankom kako ja dodam sok, dok se Tesa svađa sa svojim bratom u dnevnom. ,,Vole se, ali su veoma temperamentni oboje i često se sukobljavaju sa svojim mišljenjima." Kaže baš kako Tesa uđe, gunđajući sebi u bradu i sedne pored Julije.

,,Kada se vrati, ima da ga opalim nazad iz kojeg god kruga pakla da je došao." Nasmejem se kako Julija prevrne očima, naslanjajući se nazad u stolicu.

,,Pazi da ne bi."

,,Brineš se za svoga Mikicu?" Tesa napući usne, gledajući je kao sažaljivo i Julija je klepne po čelu na šta crvenokosa suzi oči.

,,Kakvo je ovo okupljanje?" Ujak se nasmeje, ulazeći u kuhinju u svojoj uniformi i na sreću sprečavajući šta god da se moglo desiti.

,,Malo druženje. Otkud ti ranije?" Osmehnem se i on uzdahne.

,,Ma zaboravio sam neke papire pa sam samo došao po njih. Vi devojke imate sve?" Samo kimnemo i ujak otvori usta da nešto kaže, ali od krvoločnog vriska ne stigne. Svi skočimo i pogledamo se u šoku pre nego što istrčimo u dvorište.

,,Da li je to-" pitam zaprepašćena, ugledavši stariju ženu na sredini puta, dok leži u svojoj lokvi krvi a glava dva metra dalje od njenog tela.

,,Gospođa Korina." Ujak kaže zaprepašćeno i istrči na ulicu, sunce već izgubljeno sa neba, a mesec se poako uspinje. Nas tri otrčimo za njim, kako komšije krenu izlaziti, gledajući niz ulicu, u kuće, auta, žbunove gde je krivac.