Misliš da znaš

Jedan

Telo muškarca kasnih četrdesetih godina pronadjeno je na obali reke. Po izveštaju policije i patologa, u vodi je bilo ne više od dvanaest sati.

Redovi slova su joj titrali pred očima, izveštaj koji je gledala bio je zadovoljavajuć. Prešla je na sledeću fasciklu, novo ime...

Muškarac, kasnih dvadesetih pronadjen nedaleko od autputa. Uzrok smrti predoziranje opijatima...

- Hmm, moglo je bolje - pomislila je, ali je nastavila da čita...

- Aleksa? - iz zvučnika je čula glas svoje sekretarice i podigla je slušalicu.

- Molim, draga...

- Ivica Marković je ovde, traži da te vidi!

- Pusti ga unutra.

Zavalila se natrag u svoju fotelju i zadovoljni osmeh razlio joj se licem. Znala je šta je može očekivati nakon razgovora sa Ivicom Marković. Znala je i kako će sebe častiti nakon svega. Jedna dugačka šetnja šoping centrom i na kraju poseta poslastičarnici. Videla je novu kolekciju Svarovski nakita za koji je znala da se njenoj sestri svidja, tako da će je zasigurno kupiti sebi...

- Aleksa... Kako si?

- Odlično, Markoviću, predji na stvar!

Prekrstila je noge visoko dozvoljavajući ionako kratkoj suknji da se povuče naviše i ledeno gledala muškarca koji se već znoji.
Jeste bilo leto, ali ove graške znoja nisu od vrućine, već od nervoze. Ivica Marković, onaj Ivica Marković je bio uplašen.

- Tvoj potpis je prepoznatljiv. Svilen konac?

- Da i šta s tim?

- Pa, prepoznaće se...

- Markoviću! - uzviknula je i približila svoju fotelju bliže stolu, kako bi mogla da se na pisaći sto nasloni - ja tebe ne učim kako da šteluješ brojeve koje šteluješ. Takodje, ne učim te ni kako obmanjuješ ljude. Dao si mi ime. Dao razlog i uzrok, dobio si rezultat. Očekujem isplatu do kraja dana!

Vilica joj je bila stisnuta ali joj je ostatak tela bio opušten. Ljutnja i bes su joj isijavali iz očiju, toliko da je i sto od mahagonija pod njenim laktovima bio za tri nijanse crveniji.

- Aleksa... Ako me povežu...

- Neće! Sada briši dok se nisam predomislila...

- Muškarci... I njihovi plitki umovi... - promrmljala je sebi u bradu kada je Marković napustio prostoriju, a Nora, njena sekretarica se pojavila.

Devojka prijatne, nežne spoljašnosti je razlila najneviniji osmeh na lice. Njena loknasta kosa je poskakivala sve vreme dok se smejala...

- Ako je neko carica, to si ti, draga moja. Sada, ustaj s mog mesta!

- Naravno, draga... Ponovo si savršeno odglumila sekretaricu.

- A ti još divnije moju šeficu. Smeta mu način i svilen konac? Strašno! Tako nije govorio kada je preklinjao da mu se pomogne. Sada mu smeta! Tražio je oko za oko!

- Koliko se sećam, njegova kćer je zadavljena svilenim koncem, tante za tante... Isto, sećam se i da je u izveštaju patologa pisalo da je danima silovana. Ovaj nije bio silovan! - Aleksa je bacila fasciklu na sredinu stola i grubo ustala s fotelje.

Bila je zadovoljna.
Pravda je izvršena, a ko je vinovnik nikada se neće otkriti.
Nora se postarala za sve...

- Znaš, još uvek boli! Boli svaki put. Njegova ćerka se u neku ruku spasila tog bola, kasnije.

Nora je zagrlila Enu što je jače mogla, jednom rukom mazeći joj ledja, davajući podstreh, dok je drugom rukom milovala njenu plavu, ravnu kosu...