Misliš da znaš

Trideset i dva

Apsolutni mir u njenom svetu, dani bez trzavica, bez osvrtanja preko ramena bili su nenormalno stanje koje ju je više plašilo nego li moguća odmazda.
Ono malo ljudi koji su prepoznavali Noru i njen modus polako su nestajali jedan za drugim, neki su bili hapšeni, dok drugi... Jednostavno su migrirali... negde!
Deo nekadašnjih Markovih poslovnih saradnika u njoj je videlo uplašenu ženu koja ne zna šta je snašlo, koja se boli mediske osude i povezivanja njenog imena sa svetom elite. Taj deo, taj mnogo veći deo koji se Nore nije plašio, nije je ni dirao.
Stizale su joj nepristojne ponude o mogućoj saradnji, prepuštanju klijenata ili predavanja poslovanja, no Nora je ipak znala za bolje.
Nisu je uplašile suptilne pretnje, još manje, nisu je plašile prazne pretnje kojih je bilo dosta.
Nju je plašio mir koji se širio i polako je obuzimao.
Šta ako nakon tog mira naidje na problem, a ona se opušteno ušuškala u tihoj vodi koja je polako nosi?

- Vidi kuma ti se malo zanela! - Vladislav je bio tih noseći Željka u rukama.
Nora se pridigla na laktove ne želeći da probudi Aleksu koji je zaspao na njenim grudima, niti Saru koja se igrala na podu.

- Ne znam više gde sam odlutala. Izvini.

- Ne, izvini ti. Aleksa je zaspala dok ga je dojila, ja ga uzeo da podrigne i sad se razbudio. Šta da mu radim?

Ušuškala je malog Aleksu u frotir, pa ustala s kreveta i preuzela Željka u naručje. Lagano ga je ljuljuškala na grudima pevušeći mu pesmicu koju su i Sara i Aleksa voleli.

- "Hajde Kato"? Ne zezaj me da pali!

- Lagana je melodija, deca vole lagane stvari - govorila je dok su se Željku kapci sklapali.

Tromost i laganost nisu nešto što bi nju zadovoljilo. Ona je bila brza, dinamična osoba, ovaj spori ritam... Nije slutio na dobro...

- Ko je odgovoran? - urlao je na sav glas opkoljen osmoricom muškaraca u maskirnim odelima.

- Mladjo, ne znam! Ko god da ti je likvidirao oca... Likvidiran je zbog onog što se o njemu pročulo. Jesi li...

- Jesi li razmislio da mu nije neki kivni otac presudio? Ili nečiji brat? Jesi li razmislio? Da te ne znamo, pomislili bi da si čak i ti! - rekao je drugi nadovezujuću se na prvog, dok su ostali muškarci ćutali.
Svi su mislili isto. Svet je bolji, čistiji čim je jedan manijak manje!
Pritisao je šakom čelo u želji da samom sebi probije lobanju.
Kako nije odmah pomislio na nju? Kako nije??? Svet čistiji za jednog pedofila manje, ličilo bi na Noru... A on joj je dao početnu municiju.

Vozio je nikada brže. Užasno brzo. Vozio je misleći samo na jedno, nadajući se da Nora nije povukla taj obarač. Da nije ispalila metak.
Nadao se, jer onda je ne bi oprao ni okean, a kamo li dokaz da je načinila relativno dobro delo.

Danima se jeo zbog stvari koje je pročitao u Vasinim fasciklama. Zbog veza njegovog oca sa različitim ni malo dobrim ljudima. Onda, do njega je stigla vest da tata voli mlado meso, da voli tek ispiljenje, još ne zapupljenje devojčice i tada je shvatio da takav monstrum ne zaslužuje da hoda zemljom.
Ali on ne bi mogao da mu ispali metak u srce. Ne metak, ali bi mogao da ga bez razmišljanja privede sa lisicama, ne vezicama, onako svima vidljivim.

Samo se nadao da nije Nora...
Ne ona... Nikako ona...

Parkirao je automobil u Vasinom dvorištu zabrinut zbog manjka ljudi u njemu. U ovim kasnim popodnevnim satima, obično su ispred vrata bila bar troijica sa skrivenim naoružanjem i na prozorima potkrovlja bar dvojica sa snajper puškama.
Sada ih nije bilo.
Jače je pritegao trake svog pancira i proverio magacin pištolja. Jedan mu je bio za oprtačem, drugi u rukama i tri magacina u džepu pantalona.
Polako je krenuo ka zadnjem delu kuće i otvorenom prozoru kancelarije...