Fatalna opsesija

11.

"I burned by bridges so the devil couldn't follow me."

― L.M. Browning

"If you tell the truth, you don't have to remember anything."

― Mark Twain

Poglavlje 11

„Nema šanse!" - Ema je viknula u neverici čim sam završila rečenicu.

Nakon što smo bile gotove sa predavanjima, sve četiri smo se našle u kafiću pored fakulteta kako bi malo provele vreme zajedno. Prošlo je skoro nedelju dana od kada smo se poslednji put videle i nedostajale smo jedne drugima i previše. Razmenjivale smo poruke preko društvenih mreža, ali smo, iz nekog razloga, bile previše zauzete da se vidimo uživo. One su već sad krenule sa učenjem, a ja? Pa, može se reći da sam bila previše okupirana svojim dečkom i osećala sam se užasno krivom zbog toga. Pokazatelj koliko su nam razgovori bili površni, svakako je bio taj što sam im tek sad ispričala šta se desilo kada sam išla kod svojih roditelja, naravno izostavila sam mali detalj koji je uspešno bio prekriven šminkom. Nisam mogla da pričam o tome, čak ni sa njima.

„Aham, kod mog oca je sve moguče." - iznervirano sam rekla.

„Šta lik misli koji je ovo vek, petnaesti?" - nisam mogla a da se ne nasmejem na Sarine reči, previše je bila slatka kada je iznervirana.

„Te stvari su se dešavale i mnogo nakon tog veka, znaš?" - Lena je dobacila na šta smo je Ema i ja čudno pogledale jer ona nije osoba koja će provocirati i dobacivati nekome. Sara ju je samo izignorisala i nastavila sa pričom.

„Čekaj, on sad želi da se ti udaš za njega u nekom trenutku, šta?"

„Nije ništa eksplicitno rekao, ali nisam glupa i znam kako te stvari u njihovom poslovnom svetu funkcionišu." - prevrnula sam očima.

„To je bolesno." - Ema je izjavia.

„Zar ne? Ja čak ni ne poznajem tog dečka!" - podigla sam ruke u očaju.

„Ja ga poznajem i nemam lepo mišljenje o njemu." - Sara je rekla gotovo otrovnim glasom.

„Čudilo bi me da ti nekoga ne znaš." - Lena je promrmljala Sara ju je ponovo ignorisala. Namrštila sam se, nešto definitivno nije u redu sa njima, a ja moram saznati šta.

„Kako je tvoj novi dečko reagovao na sve to?" - Sara me je upitala uputivši mi značajni pogled na šta sam ja prevrnula očima.

„Možda sam, eventualno, odlučila da mu ne ispričam taj maleni detalj." - nervozno sam rekla, sklanjajući pogled sa njih.

„Tara!" - Lena je viknula a ostale su me pogledale u neverici.

„Šta?" - pogledala sam je i treptala malo više nego obično, u pokušaju da izgledam nevino.

„Nemoj ni da pokušavaš, to ti kod mene neće proći! Na početku ste veze a ti ga već lažeš, to nije u redu." - ponovo sam prevrnula očima.

„Ne lažem ga, samo mu nisam rekla celu istinu." - rekla sam im na šta su mi one uputile značajan pogled. - „Ali nije! Laž bi bila kada bih rekla da se to nije desilo, ako nešto prećutiš, to nije laž!" - nastavila sam da branim sebe.

„To te ne opravdava," - ne znam razlog zbog kojeg je to tako, ali Lena je prilično vokalna danas.

„Da si ga upoznala veruj mi da ne bi to govorila." - ozbiljno sam joj rekla.

„To je već istina, dečko je zastrašujuć." - Ema je rekla.

„Da, čak je i mene prepao." - Sara je izjavila na šta smo se Ema i ja nasmejale.