Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Ne mogu"

DARIUS

Prošlo je dva dana a i dalje sam bio u Londonu. Preko dana odlazio sam u park i viđao Lory sa Stephanosom. Nisam joj se približavao da je ne bih doveo u opasnost, ali znao sam da me je videla.

Sinoć me nenadano posetio Casius. I to sa Maxom. Nisam mogao da sakrijem iznenađenje a i uzbuđenje zbog toga.

"Cas..."

"Jebeno hoću sve da čujem. Onako kako si njima rekao. Nisam više klinac i zaslužujem da znam."

"Naravno."

Samo sam to mogao da kažem nakon što smo se smestili u boravak a Max nam sipao po piće. On je bio dalek i uzdržan. Svi ovi koraci su mi značili. Moja me se braća ipak nisu odrekla. Rebeca je bila u pravu.

Pričao sam i pričao dok je Casius psovao, hodao i udarao rukama u zid.

"Jebote! I nikome da se obratiš?"

"Jesam."

"Jesi?"

Nije bilo lako reći da sam sa majkom bio u dilu, ali ona je jedina osoba na koju bi neko posumnjao i to je tada bilo dobro.

"Casius sedi."

Max je povisio ton ali nije se pomakao.

"Ne verujem. Znači... Darius... Majka!"

"Da."

"Uzeće ti dušu."

"Znam. Spreman sam."

Mislio sam na Lory, koja mi je bila jako blizu i na sve ono što dolazi. Ljubomorno sam hteo da bude tu iako sam znao šta sledi. Bio sam sebičan.

"Moram da se oladim. Idem u klub. Max?"

"Ostaću još malo. Reci Nickosu da se vrati po mene."

Nakon što je izašao bez pozdrava nas dvojica smo sedeli bez reči.
Svako sa svojim mislima.

"Dobar je on klinac Dariuse."

"Ali?"

"Ali ima u sebi tu borbenu crtu. Koliko ti da, toliko želi da mu se vrati, možda i više."

"Zašto si tu? Jesi li mislio da ćemo se opet potući?"

"Ne. Ne znam... Pokušavam da prihvatim. Beca mi je rekla da se viđate u parku."

"Da. Želim da upoznam malog."

"Propustio si dosta toga. Pet godina Dariuse..."

"Znam. Kajem se što sam vas napustio, ali ne kajem što sam otišao da bih vas zaštitio. Nikad sebi ne bih oprostio da vam se nešto loše desilo. Ta porodica... Imala je pomagače u palati..."

"Znaš li ko je to bio?"

"Znam. Majka je saznala. Ne pitaj me kako. Maximuse, budi oprezan sada. Ne bih voleo da se još neko povampiri."

"Misliš kao ti?"

"Da. Možda se neko namerno sklonio, nikad se ne zna sa njima."

"Dođavola, zašto si se upetljao u to?"

"Zašto? Zato što neke stvari ne trebaju nikad da se saznaju. I ja sam pokušao da ih takve zadržim."
.........................

"Halo?"

"Ne znam šta izigravaš! Kad ćeš doći? Dogovor je..."

"Znam šta je bio dogovor, majko. Spremam se."