Tajanstveni princ (serijal Prinčevi #2)-završena✔️

"Moje sve"

DOLORES

Nisam mogla da verujem da je tu. Prošlo je svega dva dana.

"Ris?"

Darius Orsini bio je jedini čovek koga sam volela i koga volim.

"Lory, zašto si to uradila dušo?"

Podigao me je lagano pa seo natrag u ljuljašku držeći me i uronivši u pregib mog vrata. Osetila sam njegovo blago drhtanje i usne na vratu koje su me milovale. Telo mi se topilo od užitka, a prvenstveno od sreće što je tu kraj mene.

"Došao si?"

"Uvek bih došao Lory, iznenađuje me što sumnjaš u mene, u nas. Nisi trebala otići. Bio sam skrhkan."

Podigla sam ruke prolazeći kroz njegovu sedu kosu, gledajući ga u oči. Bili smo tako blizu jedno drugom, da su nam se nosevi dodirivali.

"Morala sam..."

"Bili smo ludi od brige, svi mi. Onda je Elena stala ispred nas i sve nam objasnila. Moram ti reći da je Beca još ljuta na nju, na to što te je povređenu pustila."

Sada sam udisala ja njega, njegov opojan muževan miris.

"Kako su svi? Kako je Stephanos?"

"O dušo, uvek misliš više o drugima nego o sebi..."

Prelazio je rukom po mom kuku i kada je stigao do zavoja uzdahnuo je bolno.

"Sve mu jebem Lory! Zamalo da te izgubim. A ne mogu...ne mogu, kad si ti jedino svetlo u mom životu. Već sam ti to rekao Dolores, zašto mi ne veruješ?"

Znam da misli ozbiljno inače me ne bi zvao pravim imenom.

"Uh...Ris, tvoja titula, tvoje poreklo...to je previše za mene...Ja ne..."

"DOLORES!"

Povisio je ton, taman toliko da me trgne. Čovek ispred mene bio je odlučan.

"Kada sam pročitao tvoje pismo, kao da mi je neko izbio vazduh iz pluća. A znaš li zašto? Zato što te poznajem. Znam da si jaka, ali u isto vreme si mila i krhka. Znam da nisi otišla tek tako... Žao mi je što..."

"Ris..."

Zaustavila sam ga jer mi se već srce cepalo. Pukotine su se otvarale.

"Ne, Lory... Pusti me da završim. Bio sam slomljen zbog tog pisma. Ja sam usamljen Lory. Nikog nemam, ništa nemam. Sve ono što mi treba si ti. Pet godina Lory ja sam disao uz tebe. Ti si moj kiseonik dušo."

Slušajući njegove reči kao da sam slušala svoje misli. Posao je bio tu, ali Ris je bio sve. Svaki deo mojih misli, mojih želja. I sada je ostavio kraljevinu, obaveze i dužnosti i došao ovde meni.

"Biti samo s tobom Lory, to je ono što ispunjava moj usrani život. Ti i ja zajedno možemo sve. Ja ne idem nazad u kraljevinu."

Molim?
Bila sam zbunjena, jer svakako ovo nisam očekivala.

"Kako to?"

"Ako ti kažem da sam samo običan čovek, bi li razmotrila da budeš zauvek moja?"

"O Ris..."

Kada ti muškarac za koga si mislila da je nedostižan izjavi da želi da bude sa tobom, ostavlja sve i nudi ti sebe, nikako te ne može ostaviti ravnodušnim. Kada mi se Ris prvi put obratio, znala sam da sam gotova, a sada...posle jedne, dve, par reči znala sam da me je uništio za sve druge muškarce. Da budem njegova? Ja to jesam već pet godina.

"Želim tebe Ris. Tebe, čoveka od krvi i mesa, a ne titulu. Ona je samo stvarala jaz među nama. I znam da si u pravu što sam pobegla, ali..."

Polako me povukao na svoje grudi, fiksirajući mi jednom rukom glavu.