Stvorenja noći

2

Devojka zakorači u šumu 

Preplašena 

I krenu u nepoznatom smeru 

A smrad straha 

Dovede vukove opijene Mesecom ka njoj 

A nju obli hladan znoj,

jer oni zarežaše 

preteći da će je rastrgnuti 

na komade 

A niko od njih znao nije da su upravo sreli 

najmoćniju 

vešticu ikada. I ona se pokloni 

stvorenjima noći 

I vukovi shvatiše titulu njenu 

Te poklon uzvratiše 

,,Vodite me'' 

Reče ona

Ne shvatajući da je vode

Ne u borbu

Ne u bitku

Već u rat