Stvorenja noći

4

Najstrašnije ona izgovori kletve

prizivajući haos i bogove

vatra buknu sve ih

zapali

sve njih

sem nje

i izgoreše ko na lomači oni

zauvek ostajući u senci

šume,

a duhovi vukova njenih

večno će šumom lutati

Magijom punog Meseca opijeni

I svetleće oči večno

I grebaće kandže

I ujedaće očnjaci

U miru druga strana nikad neće

počivati

Dok u plamenu sveće

vukovi zavijati će

I Mesec puni njih zauvek opijaće