10 godina poslje:
Luka P.O.V
Dans je taj dan,prošlo je 10 godina.
Od onog dana se sve promjenilo.
Ovaj slučaj ostao je zabilježen u historiji ovog grada.
I ako je to bilo davno ,nama je ostalo upamćeno...
Sada sam odrastao čovjek ,Elena i ja smo se vjenčali imamo jedno djete,a još jedno je na putu.Takođe Ansatasija i Nikola su vjenčani.Svi su srećni i svi živimo daleko od ovog grada.Ali na danšnji dan svake godine se okupljamo ovdje i pisjećujemo grob naših prijatelja,Eme i Alexa.
Poslje one večeri kad su se bacili sa litice,tebalo je par dana da se njihova tjela pronađu.Tad su već bili mrtvi.
Sad imaju zajednički grob,i nadam se da su srećni gore.Ne osuđujem Alexa za ono što je uradio ,a ni nju ,jer to je ljubav.
Zajedno ulazimo u groblje,dolazimo do njovih i zajedno se svi okupimo..
Svi smo šutili dok tu tišinu nije prekinula Anstasija..
"Zar se moralo ovako završit?"
"Izgleda da je to bio jedini način,ali vjerujem da su sad srećni zajdeno"kažem a oni klimnu glavom.
"Izgleda da njihova ljubav nema granice"kaže Elena a mi se složimo sa njom.
Ostali smo tu još neko vrijem,a onda smo krenuli kući.No prije polaska na njihov grob sam ostavio ružu.
Završila sma ovu pričuuu
Nadam se da vam se sviđa?
Volim vas i hvala svima na podršci
Ljubim vas❤❤
