Diabolik Lovers:Grešna krv

Epizoda 10:Konačna istina

Takashi:Prava istina je da je ona umrla zbog tebe Eva....
Eva:Kako to mislis?
Takashi:Dok se ti nisi rodila sve je bilo okej među nama ona je bila moja žrtvena mlada....Poklanjala mi je svaki deo sebe...Ali onda dogodila si se ti....
Nama u vampirskim porodicama nisu potrebna zenska deca znaš...
Čak nisi dobra ni za žrtvenu mladu...
Ali razlog zasto sam te poslao Sakamakima jeste jer volim kad patiš....
Patiš ali oni što mi smeta jeste što nisi sposobna da jednostavno umreš,
A sve što sam ikada želeo jeste da te se rešim čak i tog dana...
Sam želeo da te se otarasim
~flashback
Takashi:Anastazija je izasla iz kuće i zamolila me da pripazim na Evu...
Eva moja kcerka...Nekako nisam mogao da razmisljam o njoj bez neke vrste gađenja....Svi problemi izmedju mene i Anastazije poceli su njenim rodjenjem...
Do tada ona je uvek govorila da je samo moja...Davala mi svaki delic sebe ali sad prokleto malo čudovište isprečilo se između nas....
Iz svilene maramice izvukao sam noz od cistog srebra napravljen samo za ovu priliku....
Nagnuo sam se nad njen krevetac a ona je pocela da se smeje... Tad poceo sam jos vise da je mrzim sve sto sam zeleo jeste da izbrišem njejo postojanje da joj skinem taj osmeh sa lica... U trenutku kad sam hteo da je ubodem Anastazia je gurnula moju ruku i uzela evu...
Anastazia zasto...Ona je....Ona je tvoje dete...
Takashi:ona je beskorisna....nikad nije ni trebalo da se rodi....Kao njen otac moram da je spasem ostanka u ovom svetu...
Anastazia:Samo trazis izgovor za to da je ubijes....Ali samo preko mene mrtve...
Takashi:Ubicu je htela ti to ili ne
U trenutku kad sam hteo da joj otmem evu slucajno sam je ubo nozem i to pravo kroz srce pocela je nekontrolisano da krvari bacio sam noz i stranu i prisao da joj pomognem...
Prokletstvo ne mogu da zaustavim krvarenje...
Njena krv budila mi je glad ali znao sam da ako je ugrizem nece postojati ji najmanja sansa da je spasem...
Anastazia:Uredu je samo se posluzi ja sam i onako gotova....
Takashi:necu se pomiriti sa tim...mora da postoji nesto sto mogu da ucinim
Anastazia:Postoji...
Takashi:Sta?Molim te reci mi....
Anastazia:Zakuni mi se...
Takashi:Zaklinjem se u bilo sta....
Anastazia:Stezala sam njegovu ruku koliko sam mogla....Zakuni mi se da neces ubiti nasu kcerku...
Takashi:Teska seca zakleo sam joj se i na to pre nego sto je zaklopila oci i vise se nikad nije probudila....
Jos od tad razmisljao sam koji je pravi nacin da te se resim a onda sam shvatio...Da si obican polutak i da je najbolje sto mozes da uradie da budes zrtvena mlada ali naravno nisi ni za to bila sposobna ti si tako beskorisno dete....Zao mi je sto si se ikad rodila...
Reiji:Aman umukni djubre jedno pokvareno ....
Takashi:Zašto?Zato što istina boli ha
Reiji:Zaveži...
Krenuo sam prema njemu ali eva me je uhvatila...
Eva:Ne....Ja sam saznala sta sam htela ..
i znam da je on čudovište ali mi nećemo prljati ruke njegovom krvi...
Nisam ja ta koja je gresila svo vreme on je...Ako ga ubijemo sad bićemo isti kao što je on...
Ja ne želim da budem takva Reiji... A ne želim to ni za tebe ti to nisi zaslužio ti si bolji od njega...
Hajde idemo kući...
Uzela sam ga za ruku i izvela napolje, sad kad sam znala sve jedino što sam želela jeste da zauvek napustim ovu kuću a što se tiče oca nisam želela da ga vidim više ikad ali duboko u sebi želela sma da se promeni da postane bolje biće...
Čak i ako sam znala da je uzalud da se on nikad nece promeniti cak se ne bih zacudila ni kad bi jednog dana pokusao opet da me se reši....Već je jednom bio spreman da prekrši obećanje koje je dao mojoj majci,šta ga sprečava da to opet pokuša...
Reiji:Zašto si me zaustavila...Mogao sam da ga zadavim golim rukama ne zasluzije da zivi posle onog sto je rekao o tebi...Ili zbog onog sto je uradio sa tvojom majkom...
Eva:Jer...Posle svega otac mi je....On je za mene stranac ja ga ne poznajem ali mozda negde duboko u sebi.... Jos postoji muskarac kog je moja majka toliko volela....
Reiji:Previse si dobra Eva...
Stavio sam joj ruku na obraz i poljubio je....
To i volim kod tebe...Unosis svetlo u tamu gde god se pojavila...
Ti si nesto najbolje sto mi se dogodilo u zivotu....Iskreno....Bojim se da ako te pretvorim u vampiricu....Da ce se izgubiti sva ta lepota iz tvog srca...
Bojim se da ne postanes hladna i bezdusna i ako to stalno govoris o sebi ti nikad nisi takva ti si tako puna topline tako prepuna ljubavi...
A sa druge strane ako ne izikujem izgubicu celu tebe...
Eva:molim te...nemoj da danas pričamo o teškim temama....Mislila sam da je moja odluka da postanem vampirica konačna ali upravo si me naterap da se jos malo razmislim... Recicu ti svoju odluku uskoro...Mozes li da me sacekas...
Reiji:Cekao sam ceo zivot da pronadjem nekog kao sto si ti mogu da cekam jos malo....
Eva:Te veceri po prvi put sam zaspala bez težine na svojoj duši.....Napokon znala sam sve odgovore i bila sam u zagrljaju voljene osobe....
Nisam mogla nista vise da trazim od života...
Reiji:Te večeri eva je zaspala u mom naruciju a ja sam iz dzepa izvadio prsten...
Uskoro je vreme da mi da osgovor na pitanje želi li da postane vampirica ali takođe moram da joj postavim još jedno puno važnije...Hoće li biti moja žena...

Vila Janai minut do ponoći
Takashi:gledao sam u daljinu razmišljajući da je eva sad sigurno srećna i mirna...Mezeo sam to...Takve kao što je ona ne zaslužuju sreću
Zažalićeš što si me pustila da živim danas Eva...Zažalices...
_________________________________________

A/N:pa novo poglavlje je tu nadam se da vam se svidja...Opet me dugo nije bilo ali opravdacu se nagomilanim obavezama....Ali nadam se da ce vam se svideti i nadam se xa cu uskoro napisati nastavak...
Da li vi mezite Evinog oca?
Da li misljfe da ce se on ikad promeniti?