Eva:"Lepa si u njoj" te reči odzvanjale su u mojoj glavi...Zašto bi mi za ime sveta on davao kompliment...Kad to niko drugi nikad i nije uradio...
Bože šta on hoce od mene...Sta svi oni zele od mene...Zasto me ne puste da idem kući...
A ako i probam da pobegnem...A Reiji me uhvati kaznice me....On me zeli mrtvu znam da me želi mrtvu...Ne treba da verujem ni jednoj njegovoj reci...
Legla sam u krevet ali mi se poglavi konstantno vrtelo to "lepa si u njoj"
Prosto nije davalo da mi na oči dođe san...
Ustala sam iz kreveta u zelji da se prošetam...lutala sam bezivotnim hodnicima te kuće...Na moju sreću svi kao da su bili negde drugde hodala sam niz hodnik do jednih vrata koja su bila otvorena...Soba je bila tamna samo ne par sveća gorelo...A u njoj je bio klavir...
I ako to nije bila najpametnija odluka prišla sam klaviru i zasvirala melodiju iz labudovog jezera uvek mi je bila neobično draga možda iz razloga što je moja majka bila primabalerina jedne ruske trupe...Volela sam da sviram nisam mogla da odolim klaviru...
Nakon što sam završila kompoziciju i spremala se da pređem na sledeću začula sam aplauz iza
Laito:Bravo.
Svidja mi se tvoja muzika
Eva:Hvala
Približio mi se i odmerio me od glave do pete...
Laito:Pa napokon ti i ja imamo priliku da se malo bolje upoznamo ha....
Od kad si se pojavila....Čeznem da ostanemo sami Eva...
Eva:Sami...
Uneo mi se u facu...i približio moj usnama a ja sam se izmakla...
Ne...
Laito:O a zašto da ne
Eva:Ne dopadaš mi se na taj način...
Ne bih da te uvredim ali odgovor je apsulutno ne....
Laito:O tako znači istina je ono što sma čuo od Kanata...
Eva:Da...A šta to...
Laito:To da si jedna drska,nevaljala devojčica slatkišu...
Eva:Ne želim samo da ćutim dok pokušavaju da me gaze....braniću se koliko mogu i fizički i verbalno...Ali neću vam se pokoriti...Ja nisam vaše vlasništvo...To ću reći i tebi i svima ostalima...
Laito:Nisi naše vlasništvo...
Eva:Oblizao se oko usana i perverzno me je pogledao
Laito učiniću onda da pripadaš meni...
Oborio sam je preko klavira i pomerio njenu spavaćicu sa njenih grudi a zatim je ujeo ...
Znaš ne postoji osoba koja će te ubiti na lepši način nego ja ti predivni slatkišu...
Eva:Skloni se...
Nekako sam uspela da ga gurnem i ustanem sa klavira
Laito:Koliko je ovo ustvari lepo...Midlis da možeš da mi bežiš kako si ustvari zabavna
Eva:Stvorio se iza mojih leđa i disao mi za vratom...
Laito:Svidja mi se šyo se praviš ne dodieljiva...Dok ti srce lupa od straha...
Uhvatio sam je oko struka i izveo na terasu...Visina je bila tolika da ni jedno ljutsko biće ne bi preživelo taj pad...
Biraj...Ili mi se pokori,reci da si moja i daj mi šta želim...Ili...
Eva:Ili šta?
Laito:ili ću te gurnuti...Upozoravam te više je nego što izgleda...
I Eva...
Prešqo sam prstom preko njenih usana...
Šta biraš
Eva:Baci me...Gurni me...Popij mi svu krv i onda me raskomadaj....Radi šta hoćeš ali dok sam živa i dok dišem... Neću ti se pokoriti...
Laito:o stvarno...
Povukao sam je za ruku i popeo na krov kuće...
U slučaju da na prethodnom nivou nisi shvatala ozbiljno moje pretnje....
Možda na ovom nivou naše male igrice ti shvatiš da treba da odustaneš...
Hajde Eva neće te toliko boleti...Samo se predaj i bićeš živa...A ja ja ću napraviti pravi šou...
Eva:Rekla sam ti već...Možeš da me baciš odavde ali ja nikada neću dobrovojno biti deo tvoje perverzne igrice....
Laito:Tako dakle pripremi se za susret sa sudbinom Eva...Uveravam te da te posle smrti ne očekuje ništa samo beskrejno ništavilo
Eva:Briga me nastaviću da verujem
U ruci sam čvrsto stezala svoj srebrni krst svoju amajliju za sreću...Molila sam se u tom trenutku svemu što je sveto da ako ne može da mi spasi žuvot da uzme moju dušu...Čak mi je na pamet dolazilo da bi mi bilo lakše da gorim u paklu nego da braća Sakamaki nastave da me muče
Držala sam krst toliko čvrsto da se moja šaka raskrvarila...
Laito:Osetio sam snažan miris krvi i podigao njenu ruku koja je bila prekrivena krvlju priblizio sam je svojim usnama a ona u želji da je skloni ogrebala me je po licu...
Srebro....
Otrgao sam joj ga iz ruke i bacio u ružičnjak dole...
Eva:Moj krst...
Laito:Ne brini uskoro ćeš i ti biti dole...
Nisam znao da me voliš baš toliko da želiš da me ubiješ na žalist
Okrznula si sano moje lice možda bi ja trebalo da uništim tvoje za kaznu...Ali mi je žao da to uradim želim da gledam i gledam to tvoje prelepo lice dok budeš nemoćno i beživotno ležala...
Umri sada
Eva:gurnuo me je sa krova ja sam zatvorila oči...Iz nekog razloga do zemlje je put bio duži nego što sam mislila...
Reiji:Otvori oči...
Eva:Šta....
Reiji:Još uvek si živa...
Eva:Opet si me spasao...Ali zašto
Reiji:Već sam ti to objasnio...
Neću da se ponavljam to nije zbog tebe već zbog tvoje krvi
Pomerio sam joj kosu i uzeo malo krvi ovog puta trebalo joj je vremena da skupi snagu i gurne me...
Eva:Tipično za tebe svaki put kad pomislim da si bolji od njih...Pokažeš mi da si najgori...
Molim te pusti da neko od njih okonča moj život ili ti to sam uredi...Meni je već preteško da me mučite polako i bolno
U očima su mi se pojavile suze koje sam toliko mučno pokušavala da zadržim...
Reiji:Ti plačeš
Eva:Ne...Ako si završio možeš da ideš
Reiji:Ona nije dozvoljavala da ja vidim njene suze ali zaista je plakala...
A mene je iz nekog razloga bilo briga...
I ostatak noći sam razmišljao o tome...
Zašto...Pa mene nikad nije bilo briga ni za jednu od njih...Nije mi smetalo da bilo koja od njih umre...Nisam nikada odugovlačio ubistvo i jedne od njih ako bi se usprotivile...
Ali Eva...Zašto je Eva drugačija....
------------------------------------------------------------
A/N:Pa jos jedno novo poglavlje ovaj put imala sam pauzu par dana jer sam imala obaveze ali potrudila sam se da izadje sto pre
Nadam se da vam se svidelo😊
YOU ARE READING
Diabolik Lovers:Grešna krv
Fanfiction"Niko od nas ne bira gde ce se i na koji način roditi...Mozemo biti lepi ili ruzni zdravi ili bolesni bogati ili siromašni... srećni ili prosto i jednostavno nesrećni..." Eva Janai nije bila još jedna devojka poslata iz crkve kako bi bila žrtvena ml...
