Eva:Od tog dana nisam videla svog oca ali moja briga nije nestala...
Osećala sam se kao da je on tu iza ćoška...
Celo moje telo jezilo se pri samoj pomisli da je on tu negde i da svakog trena može da se pojavi...i zauvek me odvede sa ovog sveta u trenutku kad sam napokon poželela da živim....
Sejin:Zabrinuta si?
Eva:Naš otac me brine....Previše je miran....Sprema nešto veliko...
Sejin:Trebalo je da nas pustiš da ga ubijemo....Jer jedino ako on umre ti ćeš moći da budeš mirna....
Eva:Ali mislim da mi moja savest ne bi dozvolila da budem mirna...Osećala bih se kao čudovište celog života ali sada osećam se kao neko malo bolje biće.
Sejin previše si dobra sestrice....
Hteo sam da ti se izvinim znaš....
Eva:Za šta
Sejin:Nekad smo Zen i ja stvarno bili loši prema tebi ali to nije bilo namerno...
Prosto....
Eva:Pst to sad nije bitno...Bitno je da i ako nemam oca imam tebe i Zena....
I odlučila sam postaću kao vi i reidji biću vampirica ali zadržaću svoje ljutsko srce jer to je ono što pripada meni zauvek...Nešto što naš otac izgleda nikad nije imao...
Ja sad imam sve znaš
Sejin:Ne baš sve...Ali život će ti doneti i stvari kojima se nisi nadala jer si ih zaslužila....
Eva:Hvala ti...
Nastavila sam da gledam u daljinu zaokupljena svojim mislima
Takashi:Bio sam na grobu moje Anastazije, sedeo sam tako satima razmišjajući kako bih voleo da je živa a da Eve više nema....
Izvadio sam novi srebrni nož i premazao ga otrovom....
Oprosti mi Anastazia ali mržnja prema njoj me izjeda.....
Ovo je njen poslednji dan na zemlji....
Stegao sam nož u svojoj ruci i pošao ka vili Sakamaki...
Reiji:Svojim pogledom pratio sam evu koja je na balkonu izgledala prelepo pod svetlosti meseca...
Ustao sam i prekrio je i zagrlio s ledja...
Ceo dan si čudna....Reci mi šta ti je...
Eva:Ništa, idi spavaj i ja ću uskoro doći
Posmatrala sam mesec u daljini...
Tako je lepo veče...
Reiji mislim d aću da prošetam..
Izašla sam u dvorište i uzivala u setnji...Za mene više nije bilo zabrana imala sam slobodu...Imala sam reijia on je bio moja sloboda imala sam ceo svet...
Takashi:Tako si prolelto srecna
Eva:njegov glas iz tamne noći me je presekao...
Oče
Takashi:Ja nisam tvoj otac a ti nisi moja kćer...Ti si biće koje mi je mrsko da gledam....
Lagano sam joi se približavao sa nožem u rukama...
Pa ovo se ponovi dešava a ovaj put nema tvoje majke da je pošalješ u preranu smrt...Tu si samo ti...
Danas je tvoje vreme Eva....
Ali iz ljubavi prema Anastaziji....
Tvoja smrt neće biti toliko bolna...
Eva:Ljubavi prema njoj...pa ti je mrzis....I ne samo nju...
Mrziš vašu ljubav....mrziš sve...
Ali ono što je najtragičnije jeste to što najviše mrziš sebe
Postao je besan...A u kombinaciji sa ludilom u kojem se nalazio videlo se da nije ni čovek ni vampir već zver....
Pojurio je za mnom a ja sam se svim silama borila da pobegnem od njega...
Ali svakim korakom osećala sam da sam sve slabija i da je ovo verovatno moj kraj.... da je moja sudbina možda da se sve završi ovde i sad....
Pala sam od umora i koliko god se trudila da ustanem i nastavim da trčim noge su me izdavale...
Na kraju koliko god da sam se trudila saterao me je u ćošak i uhvatio....Možda je to moja kazna zato što sam nekad toliko jako želela da umrem....
Takashi:pa napokon trenutak koji sam čekao godinama...Mogu samo da kažem d aovo mora da je najsrećniji dan u mom životu napokon ću te se rešiti jednom za svagda....Više nikad nećeš biti trn u mom oku Eva...
Bez imalo milosti možem sam probo njene grudi i njena plava haljina ispunila se krvlju....njena krv bila je po mojim rukama....Nastavio sam da je bodem bez milosti...Pogledao sam u njene plave očo samo u nadi da ću videti pogled pun mržnje ili bar preklinjanja za milostau umesto toga video sam suze....
Šta
Eva:I ako si mi ovo uradio ti si idalje moj otac i idlaje te volim....
Ali ove suze nisu za tebe....
Ove suze su zbog mog bola što napuštam Reijia sad kad sam toliko srećna i voljena...
Pogledala sam po zadnji put u nebo zvezde i mesec...
Reiji kad bih bar mogla još jednom da te vidim....
Tada moj otac je pao na zemlju prevrćući se od bola....Nisam imala ni trenutak da razmišljam šta se desilo odmah sam znala da je to bio Reiji ostavio ga je da leži na zemlji a mene je uzeo u naručije...
Reiji:Znao sam....Imao sam tako loš osećaj....Da sam bar stigao ranije...
Eva:Uredu je...jedva sma progovorila od suza i sopstvene krvi u kojoj sam se gušila...
Stigao si taman na vreme da se oprostimo...
Reiji:Da se oprostimo...Zašto?Ovo nije kraj Eva...Nije kraj...
Eva:Mislim da ipak jeste...
Ne mogu da se izvučem ovog puta...
Ali drago mi je da mi se ispunila ova želha da te vidim još jednom Reiji...
I da ti kažem koliko te volim...
Njegove suze su padale na mene videla sam njegovu tugu moje srce je sve sporije kucalo a čula sam da se ista stvar dešavala sa njegovim....Moje srce je umiralo a njegovo je patilo za mojim...
Tada je izvadio kuticu iz dzepa...
Reiji:Ne možeš da umreš sada....Moraš postati moja žena...
Ako želiš....
Eva:Nasmejala sam se koliko sam mogla...
Naravno da bih želela...Ali to sad nije više moguće
Jedva je pričao od suza koje su mu tekle niz lice
Reiji:Moguće je...Moguće je Eva...
Nemoj govoriti da nije....
Stavio sam joj prsten na ruku ona se nasmejala i izgovorila je....
Eva:Volim te Reiji...Nemoj to nikad da zaboraviš...
Reiji:Poljubila me je a zatim disanje kao da je sasvim prestalo a ona je zatvorila oči....
Ne ovo nije kraj ovo ne može biti kraj...
_________________________________________
Pa novo poglavlje je tu nadam se da vam se sviđa uskori bi trebalo da izađe novo ali to zavisi od mojih obaveza...
Šta mislite da li je ovo Evin kraj?Ili će uspeti nekako da se spase
YOU ARE READING
Diabolik Lovers:Grešna krv
Fanfiction"Niko od nas ne bira gde ce se i na koji način roditi...Mozemo biti lepi ili ruzni zdravi ili bolesni bogati ili siromašni... srećni ili prosto i jednostavno nesrećni..." Eva Janai nije bila još jedna devojka poslata iz crkve kako bi bila žrtvena ml...
