Gospodin Sponzor 🔚✅

4 poglavlje

Neodoljiv je! Nikada se nisam ovako osećala. Usne mi zadrhte dok je iz njih izašao topao uzdah. Prstima sam pipnula bradu i vrat mesto na kojem je držao svoju snažnu ruku. Njegovi dodiri opekli su moju nežnu kožu. Osetila sam ga po celom telu! Želim ga! Osetila sam se potpuno drugačije. Zaljubljenost. Ne! To mi ne treba i nije to! Između nas ima samo opipljiva hemija, strast i želja. Nije za mene; voleti iskreno, davati dušom i dodirom - želite zauvek. Utrčala sam u tetkinu kancelarija, ruka mi je bila na grudima dok sam pokušala smiriti disanje i ludu igru mog srca. Od blizine, od dodira, od mirisa totalno sam se izgubila. Gledao je u mene toliko prodorno. Šetao je pogledom od očiju do usana. Hteo je da me poljubi. Smestim se na udobnu fotelju, s usana mi titra osmeh. I onda setim se da sam ga ošamarila, da me je poznavao zbog tračeva. Zbunjena sam. Kako smo stigli do ove situacije?

Ispod stola sačeka me pomalo neprijatno i čudna situacija. Malena devojčica sa pletenicima u žutoj haljini sedi ispod stola u tetkinoj kancelariji. Gledam je i blago otvorim usta od iznenađenja, ona drži otom čokolade od jagode - po licu i rukama je umazana od čokolade. Posmatra me svojim zelenim okicama isto iznenađeno i šokirano kao i ja.

„ Zašto si tu?", nasmešim joj se.

„ Skrivam se", glas joj je nežan ali izgovori poput naredbe.

” Od koga?"

„ Tata kaže da ne smem pričati s ne poznatim ljudima", pametnica mala.

„ Tata je u pravu! Ja sam Ela, kako se ti zoveš?", čučnem pored nje.

„ Zovem se Bella, imam tri godine. Moj tata radi ovde. Jel' ti radiš ovde?", nasmejem se iskreno od srca jer pola slova neizgovara ispravno, tako je slatka.

„ Da i ja radim ovde. Sad kada smo se upoznali, da li želiš da izađeš?", ona klimne malom glavom i izađe.

„ Mama je dovela ovde, pa je morala da ide, ja sam pobegla onoj teti jer mi se ona ne sviđa. Ti mi se sviđaš", malena se smeši i podignem je u naručje i zajedno s njom sednem u fotelju.

„ Obrisaću ti lice od čokolade, pa ćemo da ti pronađemo tatu. Sigurno se zabrinuo, šta kažeš?", trudim se biti što pažljivija jer sam joj nepoznata i ne želim je uplašiti.

Obrišem joj lice i ruke vlažnim maramicama dok ona ćuti i gleda u mene.

„ Lepa si! Imaš lepu kosu kao princeze u mojim crtaćima. Hoću i ja da imam takvu kad porastem"

„ Hvala ti malena, i ti si preslatka", štipnem joj nosić i ona se glasno nasmeje.

„ Hoću da budeš princeza mom stricu. Onda češ se igrati sa mnom, jel' hoćeš?",direktno dete, nema šta.

„ Koje tvoj stric?", zagolicam je po stomaku.

„ Imam tri strica", prstićima pokazuje dva. „ Sve ih puno volim, oni mi kupuje poklone. Najviše volim čiku Ca, on me vodi kod sebe, uspavljuje me, čita mi bajke. Hoću da ti budeš njegova princeza!", smejem se njenim slatkim scenarijima, svako dete ima bujnu maštu.

„ Ne mogu da budem njegova princeza"

„ Zašto?", tužno me upita.

„ Kad budeš velika kao ja onda ćeš znati. Ko je tvoj tata?"

„ Moj tata je najjači i najbolji tata na svetu, mnogo ga volim. Volim i mamu, ali tatu vise", devojčica je dosta opuštena i prava maza, nasloni glavu na moje rame i rukama me zagrli oko vrata. „ Kad me odvedeš tati nemoj reći da sam jela čokoladu"

„ Neću", nasmešim se.

Malena se stegne uz mene kada tetka uđe u kancelariju.

„ Bila je ispod stola, ne znam čije je dete ali malena je preslatka", govorim tetki i ustajem s fotelje i okrenem se i tetka onda opsuje. Pogledam je zbunjeno i pokazujem joj prstom da ne psuje.