Gospodin Sponzor 🔚✅

11 poglavlje

Bezvoljno sam ustala, nisam imala volje ni da se obučem, pa sam obukla običnu žutu haljinu i bele cipele. Skoro celu noć nisam oči sklopila, razmišljala sam koliko sam pravilno postupila. Da li sam donela pravu odluku? Želim Caseya i sada njegov novac ne igra nikakvu ulogu.

„ Donela si pravu odluku. Novac je dobar u kombinaciji sa seksom ako si vezi. Ali seks van veze nikako ako novac ne igra ulogu", tetka rano ujutro započne razgovor za koji nemam snage. Trenutno se nemam volje prepirati s njom, i dovoljno je poštujem da ne govorim ružne reči ali s njenim stavovima se ne slažem više. Zar nije usuđivala moju majku jer se udala za bogataša? Zašto onda istu tu sudbinu želi i meni? Da se udam i budem nesretna. Nikada nisam upoznala majku i tetku sam gledala kao polovinu majke, ali uvek sam se osećala kako me drži uz sebe zbog sažaljenja i kao da me krivi što njen život nije savršen. Zato ćutim i gledam kroz prozor posmatrajući automobile i ljude na ulici razmišljajući o Caseyu.

Dan nije toliko loš, izbegavam Caseya, ceo dan sam tužna i nikakva što ne liči na mene jer nisam od onih kojih spuštaju glavu i cmizdre na gluposti. Znam da mi tetka želi najbolje. Ali koliko je u pravu u vezi njega? Jebote! Zar se barem jednom ne mogu opustiti i uživati? Zašto moram da razbijam glavu pitanjima šta Casey misli o meni - po mom ponašanju i kurvinskim pokretima sigurno će zaključiti da sam kurva.

„ Zdravo", pozdravim sekretaricu Alenu koja se lagano nasmeši.

„ Hoćeš kafu?", ljupko upita, ne pijem je ali rado ću popričati s nekim ko je normalan. Klimnem glavom i ona ode po kafe. Posle nepuna dva minuta se vraća sa dve kafe i pruži mi moju. Ispijem gutalj, gorka je i nikakvog ukusa.

„ Kako si danas?", nasmešim joj se i smestim u stolicu pored nje.

„ Ne baš najbolje", pomalo deluje izmoreno. „ Kako si ti?"

„ Super", nisam baš najbolje. „ Zbog čega?"

„ Loš dan na poslu", primetila sam da su svi nervozni i svi hodaju ko po iglicama „ Tri šefa su nervoza, ako i četvrti dođe nervozan biće katastrofa"

„ Kako je raditi za gospodina Golda?", malo mi je falilo da izgovorim Casey, ona se blago nasmeši.

„ Gospodin Gold je dobar šef samo prema onima koji to zaslužuju. Zna dosta pomoći i povišiti platu, ali za neradnike je odvratan. Puno njih dobiju otkaz u jednoj nedelji, verovatno s razlogom. Ima i dobrih i loših dana, uglavnom je pristojan, mada kada je ovakav ko zadnja dva dana svi mu se sklanjaju s puta", nervozan je, verovatno ljut na mene bolje da ga još neko vreme izbegavam. „ Kako se ovde tebi sviđa?"

„ Super mi je, kada završim fakultet nemam u planu raditi u firmi nego u banci. To je ono što sam oduvek želela", ne želim pričati kako se nikako ne slažem s gospođom Jones jer ovde i zidovi imaju ušu i onako me je uzela na zub.

„ Meni je bilo teško kada sam počinjala. Nisam imala nade da će me prihvatiti i pozvati na razgovor, ali kada sam dobila posao to je bio pravi šok za mene. U početku sam se dosta borila s lošim komentarima od strane kolega, govorili su da sam dobila posao preko kreveta pa čak i pričali kako se svakom klijentu nabacujem. Svaki dan sam plakala i htela da dam otkaz, i evo me ovde dve godine radim", ispriča svoju priču i zaista deluje kao mila devojka, nije kvarna.

„ Pa lepo, bitno je da ti zadovoljna", ja ni jednom ne bih dozvolila da mi se tako obrati.

„ Ne želim da budem zabadalo i da se mešam u tvoj život, ali visi u vazduhu hemija između šefa i tebe. Svi smo mislili da je on gej", skoro zinem od šoka i onda se setim da je dva puta videla nas prisne.

„ Zar nije gej?", dobacim šaljivo i obe se smejemo. Pričamo par minuta i pošto ona ima posla ja odlazim kako joj ne bih smetala. Skoro prevrnem očima kada me zaustavi jedan kolega, nemam strpljenja za lažne osmehe.