Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Koliko vam se puta desilo da izgubite tlo pod nogama? Da vaš put bude trnovit i peskovit. Da vaše tajne nestanu sa prijateljima koje ste imali. Ne, ne pričam da se tlo izgubilo ovog trenutka. Bilo je to pre, pre nego što sam i pokušala da shvatim ozbiljnost situacije koja se događala oko mene.
,,Iz, dobro si?" upitala je Pansy nakon što je sela do mene odvajajući me od hartije na kojoj sam ispisivala redove reči i rečenica kako bih se otarasila teških misli. ,,Luna...Ma nebitno" otpuhnula sam jer sam zaista bila beznadežan slučaj. Bilo mi je teško i da pomišljam na sve što se dešavalo tamo. ,,Videće ona" ustala je besno spremna da se usprotivi svakome. Volela sam ovu devojku i bilo mi je jasno zašto su je skoro svi u Slytherinu gotivili. Pansy je u sebi imala toliko dobrote, više nego i ja sama.
,,Pens zaboravi." ustala sam krećući se ka vratima. Trebalo mi je vazduha, trebalo mi je volje za životom. Volju imala sam samo ako on dođe, ako pogledam njegove svetle, savršene oči u ovoj gužvi. Ako njegov hrapavi glas odzvoni u ovoj prostoriji kao u mojoj glavi. Trčala sam glavom bez obzira, bežeći na jedno od tri mesta koje sam posećivala kada sam loše, kada sam zabrinuta, umorna, tužna ili uplašena. Astronomska kula - mesto gde sam noćima posmatrala zvezde, jezero - u kome sam naučila da svaka jedinka ima svoju priču i razlog zbog kojeg ili koga je živa i biblioteka - mesto gde sam uvek zaboravljala ko sam jer sam stvarala novu dimenziju sebe u nekom drugom univerzumu. Ovog puta išla sam kroz hodnike ne znajući gde da pobegnem, od koga ili čega. U istinu je da nikada nisam mogla da pobegnem od sebe, a od toga sam najviše i želela da pobegnem. Jer na kraju krajeva uvek sam pronalazila sebe uplašenu, punu problema i uvek, ali uvek bila sam ja ta koja je sebe naterala na propast.
Na kraju, kada sve sagledaš iz drugog ugla shvataš. Sve gluposti, problemi i stvari koje su ti se dogodile zakopane su unutar tebe. Nestaju kada ih zaboraviš, kada se skoncentrišeš na lepše i bolje stvari. Sve što sam činila, činila sam za sebe, samo jednu stvar nikada nisam. Nisam umrla zbog sebe i ne znam da li ću sebi to ikada načiniti...
Tup udarac odzvonio je hodnikom kada su se moja vrela leđa našla u kontaktu sa hladnim, kamenim zidom. Kada se miris mente proširio mojim vidokrugom i kada se hladna ruka sa metalom na njoj našla na mom vratu kao savršena melodija. Kao ključ i brava tako je i njegova ruka savršeno pristajala mom dugačkom vratu.
,,Šta tražiš ovde Young?" njegov duboki glas slao je mom mozgu informacije. Nisam mogla da se pomerim jer sam našla svoju utehu, našla sam svoju sreću u tom hladnom pogledu, okrutnim rečima i ozbiljnom držanju. Našla sam sreću u njemu. ,,Misliš da ako si se združila sa Parkinson znači da si elita?" naterao me je da moje telo jače zadrhti dok je njegova ruka stvarala crvene tragove po užarenom vratu. Zajecala sam tiho od bola koji mi je nanosio. Istina je da nikada nisam bila srećnija nego sad. Njegov dodir mi je godio, ma kakav god on bio. Volela sam ga, i sigurno ću ga voleti ma šta on radio u životu i kako se ophodio prema meni.
Osećaj krivice ušunjao se mojim telom nakon njegove rečenice. Bila sam svesna da je Luna bila u pravu i da oni nisu bili dobri za mene, ali nisam mogla. Nisam mogla da se klonim od njega koji je bio otrov i droga za mene. Nisam mogla da se klonim nje - koja mi je oduzela prvi poljubac i otvorila svoje srce. I to me je bolelo, svesna sam bila da ću nekoga morati da izgubim, Lunu ili njih, a na kraju, jedino što sam izgubila - bila sam ja. Izgubila sam sebe.
Njegov stisak nestao je na trenutak. Kao da je mogao da čita moje misli, moje nemire koji su se događali svakodnevno. ,,Da li si dobro Young?" neugodno je upitao. Njegove oči tražile su moje koje su se vešto skrivale. ,,Jesam" progutala sam pljuvačku koja mi se nakupljala u ustima u njegovoj blizini. ,,Young" "dobro sam." odgovorila sam ponovo teško se provlačeći pored njega. Nisam mogla da se ponovo podsećam na jučerašnji događaj. Na ono što me je stizalo svakog dana sve više.
Uhvatio je moj članak zabijajući nemilosrdno moje krhko telo u njegova prsa. Tako je lepo mirisao. ,,Kreni". I za tren oka, kako to biva u filmovima nalazila sam se u njegovoj sobi prvi put. Veliki, bračni krevet nalazio se na sredini sobe dok je sve oko njega bilo u dve boje - smaragdno zelena i crna.
,,Šta je bilo Young" sela sam na krevet polako pokušavajući da umirim svoje disanje. Bilo je isuviše teško. Reči koje su mi upućene ovog jutra zadavale su udarce svake sekunde.
,,To su moje stvari Malfoy." tiho sam izustila udisajući njegov savršen miris koji je smirivao svaki atom u mojoj koži. ,,Sve što je tvoje Young, to je i moje. Zapamti to" svojim palcem pomilovao je moj obraz terajući da se zagledam u njegove zabrinute oči. Prvi put u životu mogla sam da ga vidim takvog, uplašenog i zabrinutog. Draco Malfoy je zaista brinuo o meni.
FLASHBACK
,,Kunem ti se Young..." prošaputao je tiho na mom uvetu dok su mi suze klizile niz obraze. ,,Ili ćeš učiniti ono što sam rekao ili ćeš zauvek izgubiti svoju prijateljicu Lunu" njegov dubok glas terao me je da zadrhtim. Njegovi dodiri stvarali su opekotine na mojoj koži. Moja najveća noćna mora ispunila se kada sam upoznala njega.
,,Ne mogu to da učinim" zacvilela sam dok su mi suze kvasile još više obraze. Nisam mogla to da mu učinim, volela sam ga svim srcem. Onako stvarno - bio je on moja prva i poslednja ljubav.
,,Budi spremna da platiš svakom suzom i dodirom ako ne završiš ono što ti je naređeno. Ono što želim". ,,Boli me" opekotine na mojoj glatkoj koži postajale su sve jače. Kako može od mene da traži tako nešto. Nikada ne bih ništa slično tome mogla da učinim.
,,Iz. Gde si?" Pensin glas učinio je da odahnem na trenutak. Njegove crne - tamne i smrtne oči pogledale su me jednom zaledivši sve što imam u meni. Njegov stisak nestao je kada su se koraci jače čuli. Nestao je u magli dopuštajući mom krhkom telu da se sklupča na podu Hogwarts zamka.
END OF FLASHBACK
,,Ko ti je to uradio Isabelle?" mogu da čujem njegov zabrinut glas nakon što me prima bliže njemu. Njegovim sada toplim rukama greje moje. Obrisala sam suze koje su klizile niz užarene obraze. Njegovim štapićem lečio je moje rane. Brisao je svaku opekotinu koju mi je zadalo čudovište koje se ostvarilo iz noćnih mora. Nastajao je da uništi sve što mi je bilo bitno, baš kao i celoj mojoj porodici.
,,Ne znam" progutala sam knedlu u grlu lažeći osobu koju sam volela najviše na svetu. Itekako sam znala ko je bio sposoban za tako nešto. Ko je bio sposoban da uništi sve što sam volela. ,,Znaš li ko je pustio njega u Hogwarts?" smireno je odgovarao pokušavajući da umiri moje sumnje. Odmahnula sam glavom. Njega nisu trebali da puste, jer njemu - njemu niko nije trebao da bi me pronašao, da bi ušao u Hogwarts.
,,Hvala u svakom slučaju. Idem da legnem, kasno je" ustala sam sa njegovog kreveta želeći da zaspim. Da zaspim i da se nikada više ne probudim. Da svaka muka odleprša sa mnom.
,,Spavaćeš ovde Young. Ne smem da rizikujem da se on ponovo pojavi. Ne bih to oprostio sebi nikada." povukao me je na krevet dopuštajući mi da legnem na njegova jaka prsa. Bili smo obučeni i to nije pretstavljao nikakav problem. Problemi su nestajali kada smo zajedno, bar u mom slučaju zaista jesu...
Ima jedna stvar koju ne znate, a to je da Draco čuva jednu tajnu koju ćete saznati najverovatnije na kraju prče. Postoji razlog zbog koga je on dobar prema Iz. I postoji razlog zašto se Isabelle plaši ostavljanja
