Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dok su kišni dani nadolazili i vreme prolazilo Draco i Isabelle postajali su sve bliži. Draco njegovu malu Isabelle nije puštao iz vida. Starao se o njoj kao brat koga je izgubila. Momci je nisu smarali, ali njoj to više nije ni bilo bitno. Po prvi put osetila se drugačije. Po prvi put imala je nekog kome bi otkrila svaku svoju tajnu. Pa skoro svaku. Jedna ju je mučila noćima. Mučila su je sva osećanja koja je prikrivala. Osećanja za Draca koja mu nikada nije rekla. Nije se usuđivala. Njihov odnos bio je jedino što je imala i nije smela ni po koju cenu da to uruši.
,,Jesi li spremna?" Draco je već čekao ispred vrata naslonjen na drvena vrata dok je kraičkom oka pogledavao mladu devojku. Njena gola leđa prekrivala je gusta kosa koju je za ovaj dan uvila. Loknaste šiške padale su joj preko belih grudi dok je nosila usku, crnu majicu i kratku suknju. Čizmice od kože na dugim nogama otkrivale su njeno zgodno telo. Crni ajlajner i malo maskare dale su potpunu svežinu njenim krupnim očima. Isabelle je prosto sijala.
Klimnula je glavom dok je uzimala torbicu u kojoj se nalazilo nešto novca koje je uspela da sačuva. ,,Zbog tebe ćemo zakasniti" nasmejao se Draco dok je gledao kako njegova drugarica ide ispred njega dajući mu pun pogled na njeno savršeno telo.
Sada je znao šta su svi videli u njoj. I bio je svestan da njegovi hladni okovi oko malog srca popuštaju. Gledao ju je milo, uživajući u njenom mirisu svežih višanja.
Potsećala ga je na leto.
,,A gde ćemo zakasniti?" mladi ženski glas odzvonio je prostorijom. Istina, nisu imali gde da zakasne. Bila je to šetnja do Hogsmadea gde bi kao i uvek popili jedno piće, a zatim se uputili ka zamku pričajući o nepovezanim stvarima koje bi im nadolazile na um.
,,Neću ti reći Young." skretao je poglede na momke koji su prolazili. Gledao ih skupljajući oči kada bi primetio da je i jedan pogledao u nju. Njegovu Isabelle. Isabelle je bila doista čudna za njega. Voleo ju je kao sestru i ako bi ponekad osetio kako mu je milo kada njene oči traže njegove. Nije mogao da je zamisli sa dečkom. Bili su jedno. Bili su srodne duše koje nisu ostajale zajedno.
,,Još uvek smo na prezimenima?" napućila je usne besno gledajući u njegove hladne oči. Katkad joj se činilo i da nisu bile tako hladne, da su imale toplinu i ljubav koja se oslikavala iz kvidiča ili vremena koje su provodili zajedno. Ponekad je halucinirala o njima, prisećajući se poljupca koji joj je zadao onog septembarskog dana.
Prošlo je mnogo, a njihov žar ugasio se vremenom. Ostao je samo odnos koji nije znala da definiše. Ali, bila je sigurna. Valeriovo mesto popunio je on - Draco.
I šta bi Draco rekao kada bi to saznao niko nije znao. Niko nije znao tajnu koju je krio. U tamnoj noći kada se zareko da će ispuniti iščekivanja i želje. Znao je samo da mora da bude jak, da ne sme da poklekne pored mlade devojke koja mu se svakoga jutra uvlačila u srce tiho i nečujno.
Da je samo znao da će mu ovoliko značiti, nikada je ne bi pustio...
,,Dve čaše crvenog vina" uputio je reči konobaru kada su seli u luksuzan restoran koji se nalazio na kraj sela. Nakrivila je glavu smešući se od sreće. Njegov govor terao ju je da se zarumeni kao vino koje je stojalo ispred njih u staklenim čašama. Njegovi dodiri naterali bi je da se naježi kao zima koja je hladila prirodu.
,,Imaš li nešto da mi kažeš?" upitala je nešto tiše naslanjajući se na malu ruku. Odmahnuo je glavom, kao da se na trenutak premišljao koje reči da joj uputi. Pročistio je grlo pre nego što je ponovo progovorio. ,,Izgledaš prelepo danas" nasmejala se na njegove reči pokušavajući da umiri njeno disanje. Ruke su joj postajale toplije, znoj je klizio brže. Vrh nosa u trenutku bio je ružičast poput rudolfovog.
Jedna rečenica vrzmala joj se u glavi dok je posmatrala njegove oštre crte lica, duge crne trepavice i krupne oči u kojima je ogledala mesec svake noći. ,,Nisi ni ti loš." mali osmeh pobegao je sa njegovih usana pre nego što se ponovo unervozio. Nikada nije bila srećnija, bila je lepa. Bila je lepa za njega.
Nije ni slutila kakve će stvari nastati samo jednom njegovom greškom. Nije ni slutila da će on biti osoba zbog koje će sve njene noćne more postati stvarnost. Dok su se gledali u tišini sve je bilo nestvarno. Ali sat je otkucavao, bura je bila na pomolu.
,,Trebali bismo da krenemo" platio je račun ostavljajući bakšiš konobaru. Dopustio joj je da pođe prva kako bi krajičkom oka mogao da prikuplja poglede koji su bili upućeni njoj, i onda. Onda bi mogao da se ljuti jer im ona nije odbrusila. Onda bi imao vremena da izbaci sve ono što nije mogao iz sebe.
,,Možemo li večeras da igramo uno?" upitala ga je Isabelle skeptično. Jako je volela tu igru, bila je to igra koju su Valerio i ona često igrali. Dok sa druge strane on, on nije razumeo njenu ljubav za jednom normalskom igrom. Imali su toliko njihovih igara, a ona je volela baš tu. ,,Večeras moram da idem u vilu Is" počeškao je potiljak prisećajući se hartije ispisane crnim perom koje je dobio od svoje majke ovih dana.
Večeras je bio taj dan. Dan koji su dugo odugovlačili. Bio je svestan toga i nije mogao protiv. Morao je da spasi ono što se da spasiti.
,,Zašto?" upitala je radoznalo Is usporavajući korak. ,,Ne mogu da ti kažem" ove reči njenom mladom srcu naterale su neopisivu bol. Nije mogla da prihvati ovaj odgovor. Pa skoro mu je svaku stvar rekla o sebi, a on nije želeo povod posete vile da joj kaže. Znala je dobro da je ta vila mračna i da se svakakve stvari dešavaju u njoj, ali nije mogla da prihvati činjenicu da on njoj ne veruje.
,,U redu. Onda ću igrati sa Harijem" podigla je svoju glavu mršteći svoje okruglo lice. I na trenutak, bilo bi mu simpatično to što se pravi važna i ljuta. Kao malo dete kome nije dozvoljeno da ode na igralište, ali nije mu bilo. Dobro je znao da će stvarno otići kod Pottera ako ne učini nešto.
Njegovi hladni prsti došli su u kontakt sa njenom bledom kožom terajući je da zastane u trenutku. Njegov dodir nije tako dugo osetila, a bila je opčinjena njime. Ni na njega nije delovalo bolje, poželeo je da je drži za nadlakticu malo duže ne skidajući platinum oči sa njenih.
,,Ne Isabelle" skupljao je obrve gledajući je u oči. Na trenutak vatra je kuljala iz njih, nozdrve su se širile dok je ona zadrhtala. Nije se usudila ništa da progovori. Želela je da ga poljubi.
I ako bi se posle kajala. I onda je shvatila, i ne bi se kajala, samo da je znala da i on to želi. A itekako je želeo...
