Sifra:Ljubav

14

Lijam

-Da li zelis posle ove vecere da podjes sa mnom kuci?-prosto to je jace bilo od mene,morao sam da pitam. Nijedna nije trazila da me upozna,da joj ja budem na prvom mestu,sve su druge trazile dobar seks i novac.
-Molim?-njene sirom oci otvorene mi deluju kao da sam upravo rekao nesto sto se ne sme pitatiii. Korak po korak.
Jebeno onda po ovome moj je bio duzine 1 kilometar.
-Oprosti sto cu biti direktan ali da li zelis posle ove vecere da krenes sa mnom kuci? Ne brini ne zelim da ti naudim,niti bilo sta slicno tome, ali ne zelim da se ovo vece zavrsi.
Vidim kako joj se telo i opusta i grci pod mojim pogledom. Zaboga ne zelim da me se plasi.
-Lijame ne mogu s tobom otici kuci.
-Zasto??
-Kao prvo ovo je nas drugi dejt,a kao drugo moram da se vratim kuci ceka me Ben,ostavila sam ga kod komsinice na cuvanje jer mi Sofija nije tu.
-Sofija? Tvoja najbolja drugarica?
-Da,otkud znas?-iznenadjeno me pogledala.
-Ben mi je pricao o vasoj atmosferi za vreme mog meca.
Zazmurila je kao da se moli bogu da se zemlja otvori i da propadne u nju.
-Jao Boze.
Nasmejem se jer nije svesna koliko je carobna,slatka i prelepa.
-Opusti se nije to toliko bitno vise,bar znam da sam ipak muskarac kojeg bi zelela da dotaknes.
-Rugaj mi se imas pravo.
-Ne rugam se,samo eto kao naknadu zelim da vise vremena provedemo zajedno.
-Lijame zao mi je ali ja nisam neko ko posecuje momke na kucnim adresama,ali ako zelis mozes doci sutra ujutru u moj kraj da zajedno trcimo,kasnije mogu da nam spremim dorucak pre nego sto odem na posao.
Ozarim se kao malo dete pred darivanje od Deda Mraza za Novu Godinu.
-Dogovoreno. Mislim da ce lazanje da nam se ohlade,prijatno.
-Hvala.- neznim rukama uzima escajg i lagano zalogaj po zalogaj jede . Ona nije onaj tip zena koje paze da im se sminka ne razmaze ,da li smesno deluje dok jede ili tome slicno. Ona je tako spontana i pirodna da prosto se zapitam kako nikad nisam upoznao devojku neku nalik njoj.
Lazanje su odlicne,ovaj restoran definitivno zasluzuje da bude medju najprestiznijim restoranima u gradu.
Postaracu se za to.

***

Veceru smo zavrsili i ovog puta ja sam platio uprkos maloj svadji s njom jer je ona zelela da plati.
Izasli smo na prijatan vazduh i iskreno njeno odusevljnje sto je nebo prepuno zvezda me je dotaklo. Ona je toliko skromna,da prosto i ta mala sitnica nju cini srecnom i zadovoljnom.
-Noc je tako divna,zar ne?-upitala je i dalje pogleda uprtog u nebo,dok ja nisam mogao da prestanem da posmatram njen profil lica.
-Jeste,ali ipak ne toliko koliko si tiii.
Pogled koji mi je uputila vredeo je vise od bilo cega sto sam posedovao.
-Predpostavljam da to kazes svakoj zeni zar ne?-nasmejem se sto je podstakne da se i ona nasmeje.
-Ne bas svakoj. Ali da.
-I upali ti zar ne?- vragolasto me pita dok me tim ocima razoruzava. Isuse da mi neko pricao pre sedam dana da cu da vodim ovakav razgovor rekao bi da je lud. Ja ne pricam,samo odvedem kuci i jebem. Sta je ovo? Kako bi ovo mogao da opisem u najjednostavnijem slucaju?
-Necu da lazem ali da.
-Znala sam. Ako zelis ovde ima jedna staza za setnju,ako zelis da prosetamo i onda bi zaista morala da krenem.
-Mozemo.
Hodamo po poplocanoj stazici tela bukvalno priljubljeno jedno uz drugo. Osecam miris njenog cvetnog parfema i postaje mi poput afrodizijaka. Ne mogu reci da mi visina ne pomaze da bacim s visine pogled na njene savrsene grudi koje su divne zlatkaste boje.
Njen dodir gole koze me tako drazi da mi trnci putuju od noznog prsta do glave. Klupica koja je bila nedaleko od nas delovala mi je primamljivo da sednem i uzivam u njenom prisustvu ali izgledala ne samo meni vec i njoj  jer je nakon par trenutala sela na nju a ja do nje.
Koza joj je hladna ,osecam preko farmerki i tanke kosulje.
-Izvini nisam poneo sako,ali da li zelis da te obgrlim rukom? Bice ti toplije.
-Kako zelis...-
Obgrlio sam njena krhka ramena i ako je njoj bilo hladno ja sam goreo kao indijanska vatra.
Naslonila je glavu na moje rame. Ukrutio sam se od same prisnosti ali cudno osecao sam se ponosito i zaista srecno.
Lebdim medju onim zvezdama od srece koju nisam osecao godinama. Koju mi niko nije davao a ni stvarao godinama.
-Da li te boli?- rukom mi je dodirnula zglavke na saci.
-Ne!
-Meni ne deluje kao bezbolno.- milovala mi je jagodicama svojih prstiju. Plavi krugovi i crvene fleke su sastavni deo mog treninga posebno sto se tice dzaka za udaranje.
Isuse koja neznost za razliku od moje grubosti. Nije narod lud kad kaze da suprotnosti se privlace.
-Veruj mi ne boli.
Nezno koliko je to moguce gladim joj ruku svojim zuljevitim rukama,nadajuci se da joj prija kao i meni njen dodir.
-Zasto si se opredelio za boks? Zasto ne za ragbi,hokej,kosarku ili neki drugi sport?
-Zasto se ti nisi bavila glumom,plesom ili modelingom?- pitanje na odgovor je najbolji skretnicar od odgovora.
-Mozda zato sto sam zelela da moj otac bude ponosan na mene. Da zaista budem zvezda kako me je zvao.  Zelela sam da i prisustvuje na dodeli diplome kad konacno zavrsim fakultet i pocnem raditi za NASA-a tim. On je bio moj kralj,oslonac i sve sto sam u zivotu radila radila sam da bi on bio ponosan. A i nekako fiziku sam volela od malih nogu.
-To je lepo od tebe...vidis ja nisam poceo da treniram boks da bi se dokazao svom ocu,poceo sam da treniram kako bi tog istog oca mogao zaustaviti svaki put kad bi rukom krenuo ka meni.  Iskren da budem vise sam poceo da treniram da bi preziveo a ne da bi neko bio ponosan na mene.
-Izdigla je glavu  i saosecajno me pogledala. To nije sazaljenje,to je bilo saosecanje koje retko ko moze iskreno da da.
-Zao mi je. Ako ti je za utehu ni moj odnos sa majkom nista nije bolji. Posebno od kad je moj otac umro umesto da svoju tugu deli sa mnom kako bi i meni bilo lakse ona je na Maldivima sa svojim ko zna koliko mladjim deckom.-tuzno je uzdahnula,znao sam o cemu govori.
-Jebiga malena zivot nekad nije savrsen.
-Znam ali mi smo tu da od nasih zivota nesto uradimo. Nesto dobro i nesto sto ce svima da prija.
Nasmejao sam se.
-Pocecemo od ovoga,svakako i meni i tebi ce da prija.
Primakao sam se njenim usnama i poljubio je.

Ovog puta nije se bunila.